Marketing
...spasi me iz očiju...
eee... kako ste mi?? evo me nakon par dana. moran van reć da san stvarno dobro šta nije česta pojava 
. razlog tome je, naravno, ON. lik mi se stvarno sviđa. sutra idemo vanka pa ćemo malo više pričat i bolje se upoznat nego dosad. dopisujemo se cilo vrime i sve je super. danas neman školu!!! aaa, patite!! neko je natjecanje, pitaj gospu. jučer san bila dežurna i uređivala san s teon školu. ajme kako glume... pošto su prozori toliko šporki da su sad već neoperivi, stavljali smo crteže na njih da se ne vide. sad nan je po škole pokrivenih prozora 
. sinoć san bila vanka s prijama s brača. bilo mi je odlično, ka i uvik s njima. jedva čekan lito, jedva!! jutros san išla kod tee i posli nešto kupit u jedan dućan udaljen 15 min hoda od moje kuće. puten san srela one amerikance, a ja san bila u biloj majici I LOVE NY! koji su to bili piševi, tili su me slikat u njoj. večeras će mi doć steff, sutra opet škola... sve se vraća u rutinu... 
osin večeri, naravno:)) znate šta san razmišljala?? o životu u prošlosti. i ja živin u prošlosti cilo vrime. to me tako nervira kod sebe. često razmišljan o tome kako mi je bilo, kako san u nekon periodu bila iskreno sritna. meni su ti periodi uvik lita. neman nikakve obaveze, a sve ostalo mi se složi samo od sebe. zato se često uvatin kako u glavi bižin natrag, opet di san bila i vrime kad je sve bilo tako prokleto dobro . nemojte me krivo svatit, moj život je baš takav, dobar. 
stvarno mislin da je. druga je stvar šta bi moga bit i bolji. u tome i je problem, iskusila san kako je kad je bolje i sad mi se teško opet vratit na staro. napisala san jedan put u dnevniku: «zašto si mora stvorit raj i onda ga odnit? da san cili život živila u paklu u kakvon me ostavljaš, ne bi ni znala da postoji bolje, bila bi sritnija. al ko jednon iskusi ljubav i onda je izgubi, život mu gubi smisao. potpuno». nevjerojatno kako virujen u tu rečenicu!! 
svaki put kad mi je teško, kad san sama, pogledan unatrag. pitan se šta san činila. to mi je lakše od gledanja napred di se moran pitat šta ću učinit. znan da je glupo, totalno glupo, ali je tako . stalno bižin u vrime kad je sve valjalo umisto da pokušan od ovoga sad učinit isto takvo. neman snage za to. kad mi prolazi dan ka šta je današnji, iman, ali svaki drugi je... gori, puno gori. 
nisan osoba koja plače, ali često mi se zamagle oči kad se probudin iz sjećanja. magle se sasvin tiho i polako pa niko ne vidi to nešto u njima. niko ne vidi mene u njima. a postojin, normalno da san tu cilo vrime i samo se nadan da će me neko nać. neko ko će me znat osvistit i uputit dalje, u budućnost koja je iza kantuna koji mi je toliko teško savladat. uspomene su dobre, ali ne i jedino od čega triba živit. triba osjetit tren koji slijedi i otić za njin bez puno osvrtanja. naučila san igrat na sigurno da me ne povride. a ko će me povridit u mojoj glavi u kojoj mogu minjat i ono šta je bilo?? 
ono šta bi se možda moglo i ponovit. baš zato, dragi moji, živite za ono šta dolazi. svaki tren je poseban i neponovljiv, ali možemo se potrudit nać put da vratimo bar mali dio njega ili ga učinimo još boljin. to nećemo nikad postić osvrtanjen i vraćanjen natrag. virujen da vas je puno ka šta san ja. zato zapantite da ono šta je bilo lipo triba pokušat vratit, a ono šta nije, zaboravit. uvik će te bolit duša kad se sitiš i jednog i drugog, a samo je na tebi kako ćeš tu bol izličit. završit ću jednon lipon pjesmicon: život je lip kad se živit zna, zato uzmi sve šta se uzet da. srića je kratka i živi zbog nje, ne traži ništa i dobit ćeš sve! 
poljubac svima,
voli vas vaša
mia
Post je objavljen 18.05.2006. u 16:13 sati.