Pregled posta

Nema veze šta ti radiš Nema veze kako se oblačiš Nema veze di izlaziš Važno je da se izraziš!

Evo neki tekst o Clashu ako ko oće čitat virujte nema velike veze s naslovon

Clash protiv zakona



Zbog terorizma su u Scotland Yardu osjetljivi na sadržaje SMS poruka. No ta prismotra je umjesto otmičara aviona uhvatila nadobudnog punkera.

Poruka je glasila: How about this for Tommy Gun? OK - SO LET'S AGREE ABOUT THE PRICE AND MAKE IT ONE JET AIRLINER FOR TEN PRISONERS. (Može ovako za Strojnicu? OK - SLOŽIMO SE OKO CIJENE I NEKA BUDE JEDAN PUTNIČKI MLAŽNJAK ZA DESET TALACA.) Uspaničeni policajci, kojima je primatelj poruke skrenuo pažnju na poruku u kojoj su spominjani 'gun' i 'jet airliner' ustanovili su da je poruku na pogrešnu adresu slučajno poslao 35-godišnji Mike Devine iz Bristola te su ga odmah doveli na 'obavijesni razgovor'.

"Nisam imao pojma zašto me policija traži pa sam prvo pomislio da je neki nesporazum. Međutim, dok su oni desetak minuta čekali na slobodnu sobu za saslušavanje, počeo sam se brinuti o svojoj prošlosti. Jesam li nešto zgriješio kad sam bio mali? Jesu li moji roditelji možda špijuni? Baš sam se zabrinuo", kaže Devine, kojem je laknulo kad su mu policajci kao razlog za ispitivanje pokazali ispis 'sumnjivog' SMS-a.

Policajcima je ostalo samo da slože glupe face kad im je Devine, koji svira bas u punkerskoj tribute-grupi London Calling, čiji se repertoar sastoji od pjesama Clasha, objasnio da su to stihovi pjesme "Tommy Gun" dotične grupe. "Imali smo problema skidajući stihove 'na sluh' s ploče, pa sam ja našao stihove na internetu i slao ih našem pjevaču, Regu, da provjerim zvuče li njemu kako treba." SMS je slučajno otišao na pogrešnu adresu i privukao pažnju elitnog Special Brancha britanskih policijskih snaga, čiji su članovi, kako kaže Devine, nakon njegova objašnjenja izgledali 'pomalo postiđeno'. A kako i ne bi...

Ko zna koliko je ovo staro, kad san ja to skinula sa neta. Ne slušan ih sad al ih poštujen jer su prva grupa koju san slušala.


Evo van još jedna tekst koi sa ja pisala, nije normalan.

Sve što je ikad želio je da vozi motornu pilu i uopće ne razmišlja o činjenicama, a posljedice bi uvik bile dobre čak kad bi prijatelj odija iako nikad nije ni očekiva da bude ka i on i njegovi svi strahovi kad su se skupili u oblak iz priča dičijih i posranih pelena da će na sebi opet vidit, nije ni slutija, neće umri tako mlad, nije ni zna jer kad god su ga pitali on je reka «Molin? Nisam vas čuo» da nebi možda ispalo da niko nije svatija napisa je na zidu ono šta bi mu palo na pamet da od gluposti nekad nebi moga doć do zraka i kad mu mu predložilo trčati na daleke puteve i radi ono šta mu se nije baš sviđalo bi odbio i nebi uopće više pomišljao na koliko strana će posli trebati krenuti jer je baš mora na we ce cili zaljubljen u zrcalo koje mu je govorilo da je možda čak gori od ovoga šta nije vidija taj dan i bolji od onoga šta vidi svaki dan. Nije mu više ništa padalo na pamet dok nijeizabrao jednu ludu boju da mu bude životni moto i da ga vodi da uvik bude bolji i uspije se prepirat sa samin sobon kad mu se nebi tilo i da kad nebi zna šta bi crta uzme boju i lamata i crta snjon šta oće i di oće. Sebi po faci i sobi i stolicu i umivaonicu, jer bi to bia njegov stan. I moga bi kapat paštašutu po ciloj kući i živija bi u svinjcu. Pa kad je sta na onu zebru svatija je da kad priđe onamo moga bi se vratit nazad. Ali nikad nije bia bliže da uroni u labuđe jezero di su svi slični ka on i di su ga našli i on ih naša. On nas sad gleda s neba.

ajjte bok


Post je objavljen 17.05.2006. u 23:06 sati.