Marketing
Stripna bajkotvorina, dio prvi
Nasla sam anjin i moj vasilisa strip, hahaha! Pa ovo je stvarno postalo upitno, otkud ta vasilisofobija? Krivo sam se odrazila, tribalo bi rec vasilisopsesija!
Vec danima svako vece za anjin reading response citamo drugu pricu iz vasilisa knjige, ja pisem vasilisa blog, nalazim vasilisa strip iz davnih dana kad je anja bila malo veca od vanje sad, i sicam se da sam ka klinka pisala dnevnik u jednoj debeloj knjizi neispisanih stranica, a priko cilih korica je bija moj ponosni uradak: "VASILISA PREMUDRA i druge ruske narodne bajke."
Dnevnik-moda me brzo prosla, knjiga zavrsila u smecu (pa je moj Mali zli Kucni duh meni reka tuznim glasom, po ko zna koji put ponovo, i uvijek nadasve zgranuto, suznih ociju: kako mozes tako palit mostove za sobom?), ali mi je ostalo jasno sjecanje na tamno crvene korice i veliki naslov na njima krasopisom iscrtan. (Ovo Mali zli je duhu ime, a Kucni duh prezime - nadimak je dobio jer je uvik tu, a uvik dolazi u najnezgodnijem momentu i ne mozes ga otirat kad zajuni.)
Kad vec duha spominjem, on ce se sicat (jer oduvik mi sluzi u funkciji m, m, m... cega ono? a, memorije!) onog prastarog, ofucanog izdanja ruskih narodnih bajki koje su se ko zna odakle stvorile, a u kojima sam ja slasno gustala u nekom davnom dobu citalackog djetinjstva.
I sad se opet pitam zasto je ta pozutila, polu-raspadnuta knjizica meni ostala tako snazno urezana u sjecanju, dok se more lipih knjiga samo utopilo u velikoj mutnoj kasi moje m, m, m... cega ono? a, memorije!
Mogla bi sad razglabat na tu temu, jer imam nekih ideja o tome sta bi moga bit uzrok (posljedice su ocite!), ali nema smisla sad bas previse pilit neduzne posjetitelje vasilisopsesivnog mi bloga. A i ne da mi se vise gubit vrime na budalastine, popila sam kavu.
Evo stripa, hahaha! Napeto je, nastavak mozda u nekom drugom broju, ako se u opcem krsu papirusina po kuci slucajno nekad ukaze i drugi narancasti list. Original je, sicam se, zavrsio u splitu (anja ga je, sva ponosna, nosila pokazat). Ali ovo sam nasla spremljeno na nekom cd-u, jer smo strip bili skanirali da bi ga ona mogla bojat na kompjutor.
Projekt, naravno, nikad nije zavrsen, ali to i nije bila krajnja intencija cijelog poduhvata. Vazno da se dijete zabavilo, dobro smo se zezale dok joj je bilo zanimljivo, naucila je nesto usput, i to je to.
Ovo, naravno, nema veze s tokom originalne price, ovo je isto neka klin-corba u kojoj je izmisano masu segmenata iz masu raznih cudnovatih bajki. Sicam se da je zavrsilo na kraju kako su se, jer je vasilisa popila carobnu juhicu, njih dvoje zaljubljenih okamenili kad su se, uz baba jaginu pomoc, najzad nasli pa se poljubili - a to isto nikakve slicnosti s izvornom vasilisom nema.
(Ah, i ta baba jaga, pravi se dobra, kao pomogla im da se najzad spoje bidni, a kad ono... ne viruj naizgled dobrim bakama ni kad ti, gladnoj, mirisljavu juhicu nude!)
Onda su ih nakon puno godina, cile zarasle u travuljinu i korijenje, u dubokoj, mracnoj sumi, slucajno nasla mala djecica koja su tu setala s tetom iz vrtica. Jednoj curici je taj kameni kip bio cudan, lijep i nadasve zanimljiv, pa je prisla blize i pipnila ga malom rukicom - i PUF!!! - opet su ozivili.
"Jer samo dodir ciste duse dobrog srca moze razbit zlocestu caroliju" - i THE END.
Sta cu, niko nije savrsen.
Ali anja je bila vise nego zadovoljna, ona je bila ta curica i ta cista dusa i to dobro srce, usetala je u pricu i hrabro razbila zlocestu caroliju.
Ma sta ce mi i ta - m, m, m... sta ono? a, memorija! - kad sam genije!
Post je objavljen 17.05.2006. u 15:13 sati.