Evo me opet...
Ma ljudi ja sam super....
Čudno je kako te život zna iznenaditi na najneočekivaniji način...
I kaj je bilo?
Bila sam u puli na susretu hrvatske katoličke mladeži 29.04.2006... i znate kaj, bilo je predivno... si misle da takve manifestacije prati glas pretjerane pobožnosti i klečanja na kolenima po cele dane, al to ni istina... više smo se zafrkavali neg kaj smo molili, a ak nemreš izdržat par sati na misi kaj se održava samo za mlade, onda fakat...
Ajd da sad malo napišem kak je to izgledalo i ki je se bil...
Išli smo jele, emy, vale, đurđe, marija i ja iz naše župe, a iz razreda je još bila tonx...krenuli smo u 7 vur ujutro iz jaske al ja sam već u pol 6 bila pri jeleni na čik pauzi i čaju (ni nam se kava pila)... i tak smo se malo podivanile i evo ti cipurića koji je naravno imal svoje filozofije da bu išal doma navečer... aha miki... i lagano smo mi krenuli i smjestili se u 2. bus a vale i marija su ozišle u 1. bus... zvale su nas da idemo k njimi al nam se ni dalo premještat svu prtljagu, al bilo bi nam žal da smo prešle jer je ekipa u busu bila za polizat prste...
I tak smo mi krenuli, i malo, pomalo počeli pričat s vodičima, lovrom i antunom (kojeg znamo s bistre, bil je s nami u sobi)... naravno da je glavna animatorica bila jele, kaj ćeš, to je ona, ljube moja... i malo po malo mi se počeli zagrijavat i feštati....
U našem busu je bil jen dečko kaj se je meni davno sviđal i za kega nis mislila da ga bum opet vidla, a baš mi je drago kaj sam ga vidla... al o tom potom...
Došli smo u pulu malo se prošpancirali po gradu, popile kavu i onda smo otišle u arenu... to je doživljaj... jele, đurđe i ja smo uživale i zabavljale se , upoznavale ljude, čak smo vidle i par poznatih... glavno da je jele vidla svog zaprešićanina, he-he, jele al jesu si slični, ivan & ivan, ironično... emy ni bil s nami, on je odlepršal nekam drugam, al nema beda.... mi smo feštale i bez njega...
I znate kaj je fakat bilo smešno? Mene mama zove i pita jeste jako pokisli i dal stalno pada kiša, a moj odgovor je bil, ne mama, mi smo pocrvenile kak sunce peče... celi čedan je konstantno padala kiša, a sam taj dan ni i to sam u puli... 10 km od pule pljuštilo je... e pa ne znam kaj bi to trebalo značit...
I naravno da smo popevale sve pesme, one moderne, pljeskale, zabavljale se jednom riječju... i onda je cipurić došal taman kad je počela maša (njegovih pol sata nekak se čudom pretvorilo u 6, valjda na istu foru kak i to da ni padala kiša, događala su se čudesa tog dana, ah)... a maša je bila stvarno lepa, sam kaj je bozanić ko i navek propoved rastegnal na 40 min, isto kej i u bistri, al kolko sam ga slušala(ne puno, priznajem, pa kad me njegov glas uspavljuje) lepo je propovedal... bil je i apostolski nuncij, čital je na hrvatski i fakat mu se kužilo da je talijan... i čak sam vidla vlč. tenšeka u povorci( njega fakat poštujem)....
I kaj je bilo kad je maša završila? Skoro smo se zgubili u rulji i nismo mogli najti ni jen drugega a kam pak bus ki ni bil parkiran tam gde je trebal... a uopće nismo bili umorni...
I tak smo mi došli do svoje obitelji vlahović u kašteliru koji su bili preljubazni, i naravno da ćemo im se odužiti... darko i martina su bili baš simpatični a mlađi sin sebastijan se ni tel upoznat s nami... no da duljim preveč, još smo van u la kabanu (prijevod: rupetina) i zaspale u pol 4 ujutro...
Al drugo jutro nismo bile ni najmanje umorne već potpuno budne i spremne za nove pobjede... išle smo na misu, oprostili se s našim domaćima i polako krenuli prema doma u 2 popodne... baš nam je bilo žal kaj smo morale iti, al kaj sad, moramo se veseliti kaj je bilo, a ne plakati jer je prošlo... glavno da sam imala fotić pa sam se poslikala... a znate kaj? Još je na povratku bila najbolja atmosfera, si smo se družili, pričali, popevali, zabavljali... rene i gazda su zeli istarsko vino koje je bilo malo preslatko za moj ukus...
Jele je otišla u zadnji del busa divanit se sa sandijem( hm,hm,hm...), a đurđe, stipe i ja smo imali inteligentne razgovore, o autima, busevima, vjetru(?), faxu usw... poslije se u razgovor uključila i ivana... đurđa i ja smo se tak nasmijale (joj,joj, đurđa kam ti to oči bežiju, joj kaj buš dobila po riti vrag jen...) i naravno da smo puno tog ispromatrale, hm, hm, nećemo o tome... i tak je to prošlo, kratko al slatko!!! Saki put kad tak provedem vikend s mojim curama, drugi dan mi odma fale, puno puno pusa... emy je bil nekaj u banani, nismo ga htele dirati...
I kad smo došle u jasku, oprostile smo se od svih (pala je tu i koja pusa, yes baby, to miki...) i lagano otišle u kroatinu... i tam sam vidla šegu, garu, mare i mateju... i mi smo ih naravno odma udavile pričom...
I napokon ja dojdem doma al za vraga moram ja u frenki, možda dojde Mr. Dotični.. iii došal je.. a ja taman igrala kriket u pikadu i moš mislit kak sam se lepo zblamirala, nis mogla niš, NIŠ, pogodit... ono, da vas pitam : da se i vami tak desi da se skroz smotate kad je vaš gospodin dotični u blizini il to sam na mene tak djeluje... i pušil je moje cigarete, o blaženi marlboro...
Nek simi bude žal kaj niste išli, jer je bilo fakat super... meni bi bilo žal da nisam išla...
I fakat oprostite ak sam malo preopširna, kaj ću takva sam...
I evo napokon ide The End...
evo vam napokon pule, dobila ja usb... uživajte
Post je objavljen 15.05.2006. u 13:29 sati.