Hej people!!!!
Kak ste kaj u zadnje vrijeme…
Novosti? Pa baš i nema nekaj novog, ima al neću pisati o tome tak da ne prodirem u tuđu privatnost… mogu reć sam da je ovaj vikend bil naporan i veoma, veoma buran kaj se tiče međuljudskih odnosa… mrzim kad se ljudi naljute na istinu, neki jednostavno ne podnose iskrenost, al rađe da se posvadimo i velimo kaj mislimo neg da licemjerno šutimo… kaj ne.. al očito neki ne shvaćaju, znate istina boli, i mene bi vjerojatno iako ne toliko jer sam u priličnoj mjeri svjesna svojih pogrešaka i propusta…
No ne želim vas više zamarati glupostima neg bumo sad pripovedali o Danima Krašićkog kraja kojih ni ni bilo… jednom rječju KATASTROFA…. I to još ni dost… fakat me je bilo sram, a da to je tak kad vam je načelnik totalno neliberalna i tradicionalna osoba kojemu je šator seljački… a bože…
Od jutra na subotu sam na nogama… prvo delat k župniku (pa kvragu i hodočasnici, kaj ih mora tolko dojti), a onda u dom dvorit elitu krašića, bil je neki domjenak a gosti su bili nogometaši iz kijeva… šutljivi neki, čudno…
I tak da sam bila praktički krepana kad sam došla doma, al ne neda meni vrag mira i ajmo dalje feštat… i onda ti glupi profesori dojdu i vele kaj se niste učili prek vikenda, bili ste celi vikend doma.. a ja se pitam, ono koji vikend? Ak sam bila kojih 6 sati doma. Izuzevši spavanac…
uglavnom ni bilo loše, zabavila sam se čist dobro s obzirom da sam bila jedina trezna i ženska osoba u memu društvu… piju si, pijem i ja, a meni niš… i na kraju sam sama tancala u Red Horsu jer svi koji znaju tancati su bili totalno nesposobni za taj oblik kretanja, a i oni drugi koji ne znaju tancati nisu bili dalko… a svi koji su još uvijek sposobni za ples već imaju žensku… jebiga to je tak navek… uglavnom sam bila prilično euforična zbog razloga tog da a daaaa, tišina… no comment…
Idemo na nedjelju… evo upravo mi svira pjesma od parnog valjka, prokleta nedjelja… ma niš i vrit i nedjelja… nis prav ni zaspala, dizanje, obiteljski ručak itd… užas… jedva dojdem doma oko 2 da si bum odspala do 4, al moš si mislit… ajde pisat kirinov referat… popizdila sam, s oproštenjem… i lepo dojde tanjica a ja nis gotova, a kaj sad… niš, idemo mi na tekmu, ki jebe referat… i opet smo zgubili… a ne… kak sam bjesna.. uf glupi jamničaki! A se je bilo dobro dok ja nis došla, bilo je 0:0 a kad smo mi došle sam su golovi padali… ok ni tak strašno, ipak gubimo s manjom razlikom kad smo na domaćem terenu, zgubili smo 4:1… a kaj ćeš, opet sam se bezveze naživcirala… ali glavno da sam ja bila… i da fala bogu, napokon je dane ušal u igru, koji ni dugo igral pošto je dobil crveni karton… i opet mi se je obrana bila najzanimljivija, i kapetansko mesto… (he-he tanjica ne smej se, da se sećaš, kaj ne bi malo pojedinačno slikal.. nedo bog da se snima i zvuk, ak da, ja više nejdem van iz hiže…)…
Drugi put pišem o puli, zato jer tonx nažalost nije otišla na net da mi to stavi, al bu, uskoro…
I to bi vam bilo to… još jedno MRZIM PONEDJELJAK… zakaj, zato kaj je vikend prošal, kaj su si snovi odsanjani i kaj sam navek po mogućnosti u depri… al to ni niš, nema beda… ćao folks, do čitanja…Nikad nije da nekako nije..
Slaba je utjeha, kad malen pod zvijezdama,
Živim od sjećanja…
Vrijeme se mijenja, s lošeg na gore,
Hajde da sklopimo oči,
Da gledamo boje…
Kažite tko nam je ukrao nadu,
I zašto nikada neću vidjeti Pariz,
Kažite tko nam je odnio san,
Al kažite djeci ja odgovor znam…
I tako dani teku kroz prozor,tuga nas gleda,
A ja bi veselu pjesmu,
Al tuga mi ne da…
PS. Ovo je za prošli vikend, makar vrijedi i danas tj. ova mržnja za ponedjeljkom
o puli sljedeći put. naravno sa mjesec dana zakašnjenja... bravo ja... pusa
Post je objavljen 15.05.2006. u 13:16 sati.