Marketing
Susjedi
Bezveze je počeo, al je ispo skroz OK dan... Niš nisam radio posebno, usiso sva fuckin 83 kvadrata stana, zajebavo se, halo igrice (nakon 100 godina!), niš učio...
Bio sam sa starcima i sisterkom (Jana, 8) na jarunu na bikeovima (don't ask - family time thing). Makar sam dobio free sladoled! 
Šalim se, OK je bilo. (sladoled je savršen, novi ledom Jaffa ice - ima identičan okus Jaffa keksima, super je, samo 6 kn!) Na povratku sam uletio nekim trebama "Ej, bok!" u Prečkom, shaluciniro sam da su to Danči i Ifa... 
To haluciniranje je zarazno! Poslje sam propado u zemlju dok mi se stara trgala... al nema veze, preživio sam. Sort of... 
U povratku sam sreo Muc (i ona na bikeu) na semaforu (granica Prečko-Špansko), pa sam se nastavio vozit s njom... ošli smo do trga (bana Jelačića), tam se malo vozikali i natrag. Super je bilo! U povratku, negdje na pol puta između remize i trešnjevke, mislim da smo vidli Šštu, al nisam ziher. Ma bila je neka intelektualka, s cvikerima na retardiranom biciklu (onom iz prošlog stoljeća), al takvih je intelektulaki pun grad, pa nisam ziher, a nisam je uspio pogledat kak se spada, skoro sam pao s bikea od trganja... 
Al mislim da je to bila ona... 
Kad sam stigo doma, ostavljam bike na balkonu i čujem staru kak priča sa susjedom s prvog kata (mismo na 2.). Počnu mene njeni sinovi (6 i 7 godina) ispitivat "A kak se ti zoveeeš? A kolko ti imaš godinaaa? A koji si ti razreeed?" 
Super su mi tak klinci (ovo nije sarkastično!) kaj te bez beda sve spituju. I počnemo mi tak pričat... S njihovog balkona se vidi dio mog zida na kojem je Linkin Parkov poster, pa su ga izanalizirali kak ja imam "one crne stričeke s kapom na zidu" i hrpu nebuloza... Genijalni su! Kad sam im reko da idem u drugi razred (nisam reko osnovna il srednja), pita me njigova stara "Kaj nisi ti malo preveliki za 2. razred?" Pomislio sam da je malo izgubila osjećaj za odredit godine uz tak malu djecu, pa sam tvrdio da sam čak premali za 2. razred. onda smo skužil da je mislila da idem u osnovnu! (bio je mrak, gledala je prema gore, samo mi je vidla glavu kroz prozor) I tu smo se trgali... OK su ljudi... (da imamo ribice, imali bi ih kome ostavit na čuvanje kad odemo na more!)
I tak... Hrpu tog imam za učit (onaj španjolski sam probo naučit, al mi ne ide, oni brojevi i nepravilni glagoli me ubijaju!) O kemiji i glazbenom se neću ni počinjat žalit! 
Kaj je s Lovasićkinim blogom? Nije valjda od silnih tračeva promjenila adresu? 
Još se jedamput svima ispričavam za strku kaj sam (opet) napravio, fakat bi me treblo poslat negdje di nemam s kim pričat! 
Post je objavljen 14.05.2006. u 00:17 sati.