Dohvatila ja povećalo i krenula tražiti novi posao. Govorila mi je prijateljica da sam sitničava. Nisam, opravdavala sam se. Oglasnik ima sitne brojeve pa ne vidim tko je simpa, a tko nije. Potraga bi neuspješna. Dobijala sam same odbijenice. Kad sam ostala na posljednjem broju koji sam htjela pozvati javio mi se simpa glas s Juga. Odmah poslije «Dobar dan!» opsovao je Vroga i Sotonu. Ja njemu: Jel to vi meni?, ma ne, rekao je on. To ide na račun škampi koje je kupio i saketa koji propušta. Pitala sam ga ima li dobar recept i ispadne moj bolji pa sam mu ga izdiktirala.
Očistiti škampe i popržiti ih na ulju, dodati peršin i češnjak i malo vode, da se kuha 20 minuta, podliti s 2 dcl bijelog vina, na količinu od 1 kg škampi, dodati paradajz pire za boju…
Ponudio mi je posao, ali bih morala doći živjeti na Jadran. Kako su dolje ljudi «teški» i ne vole one iz metropole, važno je da se uklopim u tu sredinu.
Prekinula sam ga i rekla da nema problema. Govorila sam mu da sam bila na kršu. Da sam se umila na vrelu kao Hanaginjica i da znam igru prstiju: uno, duo, tre, kvatro i činkve. Ma ne, rekao je on, nije on od Imotskog.
Nema problema, nisam se dala. Velim mu da znam i gange i da znam skuhat kaštradinu i kupus. Ali uletim s tom pričom u korner. Nije iz Hercegovine. On je iz Dalmacije.
Asti ga Mande! Ma ča ćemo govorit puno, brzo sam se snašla i nastavila parlati. Moj nono je Dalmatinac, nastavila sam. A di je on?, pitala sam ga. Da je u Zadru, odgovorio je. Zadar mi je blizak, nadovežem, i kao da pletem džemper i slažem očicu na očicu, spomenem da je nana od moje rodice s Maloga Iža. Ali posao je u ekspozituri u Splitu, prekinuo me je gospodin s juga. Onda sam prešla u navalu i velim pametnu: šjor to je ka da imam sva četiri asa. I kope, i baštone, i špade i dinare. Nono mi je s otoka uz Braški kanal pa vi izvolte promislit, ali preporučam da mu ne ide iz pameti da bi to bilo puno dobro.
Neka to bude kao zamjena studenata, predložila sam mu. U metropolu ih je iz Dalmacije više nego što su kontinentalci otišli dole. Vi odozdo sad ste gore i sad je ravnoteža da je meni «ki bi gore sad je dole» Tako ću nekom odozdo iznajmit stan i unajmiti dolje. Lova će pravedno biti razmještena. Sve ovo otparlam u jednom dahu.
Rekao je onda on meni da mu je puno drago što sam se javila i što znam naški. Da potrebuje djelatnicu za računovodstvene posle. Kontaktirala bih sa strankama telefonom i da kažem nešto o sebi.
Ukratko ja njemu. Da sam gospodična u mirovini i da su mi dušmani maznuli uplate doprinosa. Začudio se pa me pitao da jel Juga? Ma ne, ne čuje se dobro, pojačala sam glas i objasnila sam mu da me duša boli na malo «mani» od mirovine i kako neću mirovat već ću pomoći ojačati našu domovinu. A ča ću lagat, priznala sam mu. Volim radit. Onda me pitao kako stojim s prirodom i društvom u slobodno vrime. Odgovorim mu da volim puno prirodu pa vozim biciklu i volim društvo pa idem na plivanje. Onda on meni da je on mislio na ono: krv nije voda i jel‘ to kod mene normalno jer ne bi volija bizejke jer bi to bija posal u ženskoj sobi. Rekao je da ne zamirim što pita, ali on takovu provjeru čini i kada muške zapošljava jer vrimena su takva da svatko što voli nek' izvoli. Umirila sam ga da sam razumila što pita i argumentiram mu da neće biti problema to ja držim pod kontrolom i citiram mu dio članka iz Doktor u kući: PLIVANJE I VOŽNJA BICIKLOM DOVODE U PODRUČJE ZDJELICE KRV, KISIK I HRANU ŠTO ODRŽAVA ZDRAVLJE. REDOVNI SEKS IMA ISTI UČINAK. I da sam slobdna ko lastavica.
Bio je zadovoljan odgovorom. Rekao je da će razmisliti i osmisliti i da će me nazvat. Poziv je uslijedio isti dan.
- Gospođo, nemam što razmišljat. Doći ću u Zagreb za koji dan da dogovorimo pojedinosti. Posao je vaš! Izmijenili smo neke kurtuazne proste rečenice i zatim se srdačno oprostili. Spustila sam slušalicu i viknula: Vauuu!!!
Post je objavljen 13.05.2006. u 23:44 sati.