Naravno nazvao me i rekao da nemože doći jer je još uvijek u kazni...
Konversejšn (dok mi je još u glavi):
C: Ej
R: Da?
C: Ja nemogu doć.
R: Znala sam.
C: Još sam uvijek u kazni i stara me ne pusti van dok ne ispravim ocjene.
R: Dobro. (ironično)
C: Znam da se sad ljutiš...
R: Da, Celić, ljutim se!!
C: A dobro... Fakat sorry..
R: Ma baš me briga...
C: Joooj...
R: Dobro. Vidimo se u školi.
R: Bok.
C: Bok. (taj zadnji bok je čudno reko, ko da mu je krivo)
Eto. Ode mi subota... Ubit ću ga u ponedjeljak.
Samo nek mi proba nekaj reć, ili objašnjavat... Ali 100% bude, kao i uvijek kad me vidi u školi... Idiot... Ja nemam sreće... Fakat sam... Uf...
Neznam kaj da kažem...
Idem sad... Možda odem malo van da se ispušem... Ali taman sam se istuširala!!!!! Joooooooooooooooj...
Bok...
(korisnica jedva čeka da zadavi određenu osobu u školi...)
Post je objavljen 13.05.2006. u 17:04 sati.