Marketing
Just say u love me...
Kao šta vidite, promijenila sam naziv bloga... Danas sam se sjetila pjesme i eto... A fakat je to moj privatni pakao... 
Bilo je zanimljivih stvari danas...
Da odma krenem od ZADNJEG sata. Tada je bilo najzanimljivije. 
Imali smo engleski a 1b je imao tjelesni. Naravno, sve cure su bile na prozoru i gledale van. Ja sam bila sa Ivom na jednom prozoru i tamo smo komentirale Celića. On nije vježbao, i sjedio je na klupici koja je taman ispod razreda. Svako malo je gledao gore... A ja umirem. Dva puta je pitao za kolko zvoni i ja sam mu rekla, a onda je izvadio mobitel i reko da ima sat ali da bolje da mene pita... 
Svaki put kad je pogledao gore ja sam gledala u njega. I napokon se opustio pred frendovima. Nadam se. Nije ga bilo bed pričat samnom kad ih je bilo ko rusa pokraj njega.
Nama je završila nastava i naravno, mi smo bile vani još jedan sat. Kada je ulazio unutra, ja sam bila ispred ulaznih vrata i on se okreuo prema meni, nasmijao se i počeo piskutat, ja sam krepala od smijeha. 
Onda smo se otišle sjest na klupicu i eto ti Hrvoja. Kreten. Nije nas pozdravio. čaby kaže da je gledao za Anitom ko za neznam kim (njegova bivša). Pa baš me briga za njega. Đizs. Celić is here. Prošlo je 45 min i Celić je izašao van. To mi je bilo ludo. Smiješka se on meni, smješkam se ja njemu. Ali kaj to nije na 1 sec, nego na cijelih 5 min dok je bio vani. I onda Čaby pogleda prema njemu i prasne u smijeh. Celić krene prema nama i pita zakaj se smijemo. Pa Čaby se smije, a ja se samo smješkam... (koketiram) Yeah, right... Otišao je preko puta nas i tamo je pričao sa profesorima. S njim je bio Moni i još jedan lik. Već je bilo zvonilo za sat a on je još bio sa tim profesorima. Svi su otišli unutra. Samo mi i oni nisu. Odjednom vidiš Čaby kak krepava od smijeha i počela se crvenit. A baš u tom trenu ja sam gledala u drugom smjeru. Pitala sam kaj je bilo. Nije mi stigla odgovorit, a ja sam pozvala Celića. Trebao mi se potpisat u spomenar. I onda ga je Čaby pitala kak se Luka preziva i kaj bi "to" trebalo značit. Ja nisam imala pojma o čem se radi. On je reko da nije ništa. Pozdravio nas, nasmijao i otrčao u školu. Pitala sam Čaby kaj je bilo i onda mi je rekla. Moni se okrenuo prema meni i pokazao s prstom prema meni, i rekao profesorima: "Evo to vam je ta cura!". Ja onak MOLIM?!? Pa nije valjda da su govorili za Celića. Ma užas. Sad kad me Golubić bude zafrkavao sutra... 
Sutra će bit pakleno... Hrvoje je s nama u smjeni, također i Crni i Celić... Ma...
Znate onaj osjećaj kad vam se čini lebdite metar od zemlje i kad je sve oko vas pinky? E pa tako se ja osjećam. Svaki put kad Celić prođe i nasmije se (a to je često), u trbuhu mi idu leptirići... Znam da glupo zvuči, ali to je tak kad ste full zaljubljeni u nekog. Svako jutro imam razlog da ustanem i nasmijana odem u školu. Znam da ću ga vidjet... Da će mi se nasmijati i da ćemo progovoriti par riječi i to je dovoljno da budem sretna... A šta će biti poslje, neka vrijeme odluči... Nagovaraju me da ga pitam da budemo zajedno i tak nekve stvari ali ne... Neka sve ide svojim tokom...
Pošto sam ja "faca" u razredu i svi me kopiraju.... Ljudi su počeli raditi svoje blogove, pa su tako Monika i Andrea napravile svoje blogove, ali im ne radi... 
Jebiga, cure sorry... Nekaj ste zajebale... Eto, častim vas pićem, ali samo na blogu.... 
(nemam para)
Posebni pozdravi: UNA, JAMBRA, GRBA, BEŠLA, ČABY, NATA, BEKY, TONKA, BASTA, INA, IJA, FANIKA, WENDY, ZOVAK, MONIKA (VALJAK), ANDREHA (ČULJAK)... 
Slikice, i odjavna špica...
Drago mi je kaj ste čitali moj blog, i oni kaj nisu... Uh... Neću niš pričat...
Ciao i kiss
Post je objavljen 11.05.2006. u 17:55 sati.