Da li smo katkad naporni našim ljubimcima? Mora li pas, mačka, zamorac, papagaj ili što ja znam koja životinja, uvijek biti raspoložena za komunikaciju s nama? Mi bi uvijek da su oni veseli, da od sreće skakuću kad nas vide. Kad to ne čine, pitamo se: „Što im je? Da nisu bolesni?“ Da li smo se nekad upitali, da li možda katkada pretjerujemo i da im možda „idemo na živce“? Ljubav prema životinjama uči se od malena.„Dijete se igralo pa „pozavrtalo“ glave malim pačićima“- rekla je jedna baka kada je mama došla po svoju „zlatnu curicu“. „Miki je bolestan.“-rekao je dječačić nakon što je svog psića nahranio s „tanjurom pečenke“ (on se jadničak izvalio, spava i nije mu do igre pretrpanog želudca). „Cuko voli nositi sunčane naočale!“- izjava je na otprilike istom tragu kao i prethodna, a po izrazu njegovog lica je vidljivo da ga mala nervira do bola. Ipak naši ljubimci su tolerantni pa rijetko kad pretjeraju u reakcijama. Ipak i njihovo strpljenje ima granice, to moramo znati. Zamislite da vam netko na silu pokušava nešto slično učiniti. Kako bi ste reagirali? I ovaj psić je jedan od mojih ljubimaca uvijek spreman na šalu i „psine“. Napomena za kraj. Njega nismo maltretirali specijalno za ovaj post, jer obiteljska fotka je stara preko godinu dana, a ovo je jedan njen dio.
Post je objavljen 11.05.2006. u 15:42 sati.