Marketing
Buka u tišini
U mislima mi caruje buka prestrašna, ne čujem ni vlastite misli.
Pa mi dopustite tišinu, još koji dan.
A onda možda istresem priču.
Može?
Dobro 'ajde, par riječi makar.
U našu obitelj doselilo se mače malo. čupavo, narančasto, savršeno.
Obožavan je od svih, osim od Dragog mi Zakonitog, koji smišlja sve moguće načine kako bi ga se riješio.
(Al', svejedno ga milo gleda kad misli da nitko to ne vidi...)
Mačkinjo, (neslužbeno ime), luduje kao i svaki mladi mačak, pa se tako glavom zapetlja u špage-ručke od papirnate vrećice. To mu je omiljena zabava. Nekoliko puta sam, instinktom ponesena, skočila u strahu da se ne zaguši... bez potrebe. Koliko se god komplicirano glavom upetljao u te špage, istim putem i brzo - izašao je van.
Pa si ja tako, je li, mislim u ovoj svojoj buci... ma zašto i ja ne mogu tako? Zašto se tako svjetski zapetljam, pa još i dobro zategnem špagu i onda jedva van.
Uvijek sporije i teže teče to otpetljavanje od onog veselog, zainteresiranog i željnog zapetljavanja!
Možda nešto i naučim od malog narančastog na četiri noge.
Post je objavljen 11.05.2006. u 12:23 sati.