Na današnji dan prije dve godine u 13:30 objavil sam svoj prvi post. Od tada se desilo pun kurac toga, što ljudi koji me čitaju znaju jako dobro. U moj život je ušlo puno ljudi, ja sam navratio u njihove živote, družili smo se i družimo se još uvijek, dolazimo si na rođendane, tulumarimo zajedno, rađaju se i gase ljubavi, proljevamo žuč, tugu ali i sreću i euforiju, ovdje na blogu, jedni drugima otvaramo svoje živote. Kad bi sad počel nabrajat sve ljude koje sam upoznal prek bloga, zauzelo bi to dost prostora, uostalom, oni s kojima se družim znaju ko su. Hvala im svima, posebno onima koji su bili uz mene kad sam zgubil pamćenje i kad sam počinjal svoj život od nule.
Dve godine. Jebate. Danas bum vjerojatno malo proslavil sa dobrim ljudima u ITD-u. Jer ak neznate evo vam info (preneseno sa Celestinog bloga):
Po dobrom starom običaju, domaćin nam je Studentski centar, kafe &TD.
Datum je četvrtak 11.5. u 20.30h
Voditeljica je Mirna Baćun.
Čitat će vam (samo u najavi abecednim redom :)
agnes
alterego/celebrity
davidglojgel
gawrun
mental
pseudo
rh
i možda još poneki gost iznenađenja.
Neki blogeri dolaze iz daleka, pa nemojte propustiti ovu rijetku priliku da ih čujete i vidite.
Očekujemo i spontana druženja u pauzama i nakon čitanja, pa slobodno postavljajte pitanja, pružajte ruke i pive jedni drugima; ustručavanje je strogo zabranjeno :)
A kak je prvo dijete uvijek za nijansu draže od ostalih, evo i tog prvog posta od 11.05.2004.
Malo o jutarnjem sranju
Vjutro nema niš bolje neg se zatvorit u serionicu pa, uz kenju, pročitat novine od jučer. Bilo bi idealno pročitat današnje novine, al to je teško izvedivo iz nekoliko razloga.
1. ko bu se vjutro dizal pa prvo na trafiku po cajtunge?
2. ko ima doma doma pretplatu na dnevne novine?
3. ak se i pretplatiš, ko ti garantira da buš dobil novine kad se zbudiš?
4. ak ih i dobiš na vrijeme, ko ti garantira da ti ih niko ne bu štipnul iz sandučića prije nego kaj ih ti zemeš?
5. ak ti ih dofuraju 15 minuta prije nego kaj se moraš dignut, pa ti pozvone na vrata, dobili buju jezikovu juhu ko da su Jehovini svjedoci.
Dakle, novine od jučer. Treba bit mudar i znat kaj ne smiješ pročitat dan prije. Tak da ti za kenju ostanu lako probavljivi tekstovi. Ipak je rano jutro. I tak se ti fino uvališ u keramičku fotelju i kreneš po tekstovima. Naravno ne prođe ni par minuta, kad neko na vrata.
"Kaj misliš više? Već si pol vure nutra, ima nas još kaj moramo."
"Odmah"
Uvijek, ponavljam, uvijek vam u tom trenutku zapne za oko neki mali člančić, obično o nečemu kaj vas opće ne zanima u životu, al sad vam je privuklo pažnju. I krenete čitat. Dum-dum.
"No kaje, budeš?"
"Daj stari, smiri doživljaj, sad bum. Mogu valjda stisnut govno na miru."
"Brže izlazi, inače bum se ukenjal."
Naravno da niste uspeli dovršit članak, a bogme ni pokenjat se. Al stari je neumoran s lupanjem po vratima, a i stara bi na pišanje svakih pet minuta.
"Znaš da imam slab mjehur."
Izlazite iz weceja, nadrkani, stari otima novine na izlazu. Nema se kaj drugo nego sjest, ispuhat bijes i srknut kavicu. Zapalite pljugicu, lagano otpuhujući dim. Nakon četiri i pol minute počinje vam se opako kenjat. Lupate na vrata weceja.
"Kaj pak sad hoćeš, bil si nutra pol vure, mogel si se posrat kak spada. Pa kaj nemrem u svojoj kući imat pet minuta mira? Da pas mater projektantu i jednom klozetu u stanu, i onom ko..."
Tak on urla, stara se provuče prije vas pišat, jer zna ona da bute opet pol vure nutra. Piša ona, a vi ludi ko puška, skakućete pred klozetom, već tri centimetra otvoreni. Stara je gotova povlači vodu i pere ruke.
"Daj pusti pranje ruku, poslije buš, izlazi više!!!!"
Izlazi ona, vi utrčavate, hlače su još na hodniku bile na gležnjevima i iz vas krene. Pol francuza i dve lizike. Triput povlačite vodu, al ne da se.
Poznat scenario?
Razmišljam si tak, prvo živiš sa starcima, pa s komadom, djeca...
Rijetke su te opuštene jutarnje kenje uz novine. A tak pašu...
Post je objavljen 11.05.2006. u 09:10 sati.