INSIDE MY HEART IS BRAKING,
MY MAKE-UP MAY BEFLAKING
BUT MY SMILE
STILL STAYS ON...
MORAM se sredit, definitivno. Samo, problem je taj kaj ne znam KAKO se sredit... Samo se molim da ovo vrijeme brzo prođe. Da odvikavanje i prebolijevanje ne traje dugo. GLUPOST!!! Kako me život milujei voli... Pa koji sam mu vrag napravila da baš nemam nimalo sreće. Dobro, imam sreće, VRAŠKE sreće, ali to je samo tu i tamo... Ali znam da moram dalje. Da živim tu, ovdje ima još gro stvari koje me usrećuju, do kojih mi je stalo i više nego do sebe...
U jednom danu sam u stanju 18 puta promijenit raspoloženje. Ujutro mi je dobro, sve se čini u redu, sunce me razveseli, čak se i iskreno smijem... Ali navečer!!! Slomljena sam. Pucam. Plakala sam već dva puta... Puknem jednostavno zbog sitnice. Al eto, danas mi je dobro. Imala sam samo sat vremena malo slabijeg raspoloženja i nostalgije. Dobro sam!!! I sad ja sebi slušam NAŠU pjesmu! Ma jbeš to... Bit će sve supač za koji dan. A neki samo čekaju.
Post je objavljen 10.05.2006. u 23:41 sati.