Danas je jedan jako jako tužan dan. Čak je i padala kiša. Dan nije tužan zbog nekog dogaćaja danas ili u bližoj prošlosti, već se radi o događaju od prije 7 godina. Ironično, zar ne? 7 je moj sretan broj, a danas sam tako tužan... Još mi nikad nije bilo tako žao. Uvijek sam tražio razloge da je bolje kako je, ali nije! I tako danas na svu moju tugu sam još i zaradio neku upalu grla. Nije gnojna angina, to sam već imao pa znam kak mi je bilo. Fala bogu da nije! Jerbo bi morao na vađenje mandula, a to fkt nebi htio. Uglavnom, ova tuga me ubija, tako sam sav nikakav. Mrzim kad sam takav. Nekakav razmažen, nadrkan na sve, a zapravo mi je sve tako svejedno. Čudan osjećaj, teško ga je rječima opisati, stvarno je, al čim me vidite znate da nešto ne valja samnom. Danas sam skoro ostao bez mobitela-opet. Banuo sam zadnji u 11-icu (novu) i na svakoj stanici sam moro izać van (da pustim ostale da izađu...). I tako ja izađem na trgu i čekam da opet uđem nutra i vidim neki lik me gleda i uđe zamnom u tramvaj. Odem ja do predzadnjih vrata a lik zamnom. Mislim si, o super, sad me počinju zajebavat i u 8 ujutro, prekrasno! I izađem ja tak na Britancu, lik zamnom. Ja produžim hod al frajer isto i stigne me nekak. Pita me dal imam pljugu, ja mu kažem da nemam (fkt nisam imao) i frajer kaže aj daj mi mobitel. Ja reko neću, a on kaže imam nož, ja reko imam i ja! I lik me malo gleda i ode. Mislim jebem ti sve! Nikad mi nije super kad mi se tak neš dogodi, al zašto baš danas???! Zašto danas???! Imam osječaj kao da se cijeli svijet okomio na mene i da naplaćujem svu sreću i sve lijepe trenutke koje sam proveo u životu!
Jučer
Nisam dobre volje pa neću puno pisat. Jučer mi je bilo predobro! Neznam kad mi je bilo tak super utorkom! Bio sam sa svojom malom-velikom ljubavi, i baš sam sretan zbog toga! Moj maji cujicak :) saljem ti veliku pusu ak čitaš. Uglavnom, Vibor me pričekao dok sam ja bio sa svojom boljom polovicom i onda smo nas dva banuli kod mene da idemo pisat referat iz povijesti i tak neš smo nasrali (Vibor je bio sam doma, al to naravno nismo rekli). Uglavnom, otišli smo od mene i zvali Ivu, al ona je išla sa razredom na biljar, pa smo mi otišli u Puh na jednu besplatnu cugu i stolni. Nakon toga smo išli tražit Ivu. Prvo u M a onda u Ponti. Naravno da je bila u Pontiju i to tam dolje. Igrali smo jednu sa njima i onda smo nagovorili Ivu da ide sa nama kod Vibora.
To je izgledalo ovak nekak:
ja: Iva, ideš s nama kod Vibora?
Iva: a neda mi se do tam.
ja: a daj, sam je doma!
Iva: a neda mi se!
ja: dobro, znao sam da me ne voliš...
Iva: ajmo!
hehe. Uglavnom onda smo "nakratko" otišli do nje da se ona "nabrzinu" spremi. Ostali smo kod nje 40 minuta. Najbitnije je da si je ponjela čarape, trenirku i majcu, jer je planirala tam prat kosu. Uglavnom došli smo do Vibora, i moram priznat da je fkt jebeno tam gore. Istina, ima pun kurac do tam, al kad dođeš fkt je super!! I tak smo tam bili negdje sat i pol, i onda otišli do mene. Sam smo uletili u kuću i izletili van. Sjedili smo u Meduzi. Popizdio sam ko nikad u životu zbog ovo dvoje, al neću pisat o tome... Obećao sam. Kasnije smo opet malo došli kod mene i slušali Prljavce, Hladno Pivo, Pipse i tak... Otišli su negdje oko 11 od mene i to bi bilo to. Jučer sam sveukupno doma bio nekih 15 minuta, a cijeli dan sam jeo samo sendvič koj mi je baka napravila i to poslije velikog! Kad opet bude Survavior-prijavljujem se! :p
---------------------------
Moram javno progovorit o nesvakidašnjoj pojavi-Josipa si je speglala kosu! Josipa, ovo sad nije podjebavanje, dobro ti stoji, samo je čudno i rjetko pa te moramo zajebavati malo... Naj se živcirat... I zahvalio bi se Ani, što mi je dala za poziv, jerbo sam ja socijala.
Za kraj, jedna od najtužnijih i meni najdražih pjesama ikada:
U njenu sobu,
uđem tiho
tiho, baš
na prstima,
bojim se,
da ne zalupim,
glasno vratima
zaspala je zadnja ruža hrvatska.
I tek sad,
kad te nema,
tko će jutrom
da me budi,
I tek sad,
kad te nema
dobro znam
ti si bila zadnja ruža hrvatska.
Ružo,
moja ružice
sve sam suze,isplako
noću zbog tebe.
Ružo,
moja ružice
sve sam suze,isplako.
I kako sad,
ovako sam
protiv tuge,
i oluje
Kad smo bili,
kao prsta dva
prsta dva,
jedne ruke.
Post je objavljen 10.05.2006. u 15:21 sati.