Pregled posta

27. druženje u O.Š. 'N.Hribara' Velika Gorica uz go ove šk.god. - 09. 05. 2006.

Ovaj puta me pred školom dočekao Marko Grdenić. Imao je kraću nastavu, jer ovo je njegov turnus. Ujedno je to turnus i većine što dolaze na go-sekciju.
Ulazimo u Markov razred, jer tu smo svaki drugi tjedan. Dolaze i Lovro i Stjepan, pa nas je četvorica. Taman za mali turnir na 13x13.
Slažem dvije garniture 9x9 i četiri 13x13. Spremam se i za neke koji će možda još doći. Istovremeno Stjepan i Lovro rade punom parom. Zanimacija im je tapkanje sličica nogometaša za svijetsko prvenstvo u nogometu. Primjetio sam da je u ovoj školi to kao pošast. U drugim školama Velike Gorice nisam nikoga vidio da tapka sličice, ali ovdje skoro svi koje znam. Lokalna pošast.
Vidim, nema novih i krećemo na igru. Igramo go na 13x13 uz prednost od razlike u kategorijama podjeljenoj sa tri.
Pogledajmo što se to zbilo.

U prvom kolu igramo Lovro i ja uz 8 prednosnih kamenčića, a Marko sa Stjepanom. Morali smo pričekati da se Lovro i Stjepan udostoje nakratko prekinuti tapkanje. Udostojiše se i odigrasmo prvo kolo.
U drugom ja igram s Markom, a drugi par je Lovro sa Stjepanom. Marko i ja skoro već i završismo, a Lovro i Stjepan još skoro odsutni. Samo tapkanje. Rekoh im da rezultat tapkanja neće ići u turnirsku tablicu i da trebaju odigrati partiju goa. Jedva krenuše, ali odigraše brzo. Lovro se brzo predao i bacaju se na pod učionice. Tapkanje se nastavlja.
Za treće kolo opet Marko i ja čekamo njihovu milost. Stjepanu se neda igrati samnom. On bi predao. Očito razmišlja samo o sličicama nogometaša. Ipak je odigrao partiju. Imao je šanse, ali koncenracije na igru ne, pa je izgubio.
I opet Lovro i Stjepan na podu učionice. Okreću se sličice. Svako tolko netko od njih zaviče. Optužio Stjepan Lovru da mu je ukrao sličicu. Lovro bježi na hodnik, a Stjepan za njime. Vračaju se živi obojica. Zum na pod i nove sličice padaju. Marko nešto sa strane komentira, a Stjepan se grubo okomio na njega.
Gledam ja to sve skupa. Djeca se igraju. Pa, lijepo, ali mogu oni i bez mene. Ja im čak prisustvom i smetam. Nekako nisu slobodni kada sam tu. Kažem im da ja vodim go, a u tapkanje se ne razumijem.Neću stoga voditi neko natjecanje tapkanja, a niti im to treba. Njima je važno što brže sakupiti što više sličica od drugih i povečati svoje vlasništvo. Slično je to kao i u odraslih, samo što oni ne čine to tapkanjem.
'Dečki, za ovaj puta smo gotovi.', završavam i pišem im redovne diplome. Formalno su ih zaslužili, jer odigrali su nekoliko partija goa. Kakove su bile, al bile su.
Odjuriše iz učionioce. Neznam kuda, ali valjda negdje gdje mogu nastaviti tapkanje. Ja pokupih garniture, posložih stolice i mklupe, zatvorih prozore, nakonih se s poštovanjem prostoru i vremenu što provedoh ga ovdje i napustih učionicu.
I klimam ja polako svojim putem s vrečicama u obje ruke. Bilo je to 'go u Hribi'.
Slijedeći utorak smo pak tu uz go.
Izvjestio bl. Muradenu

Post je objavljen 10.05.2006. u 08:57 sati.