Ustao sam se malo kasnije od predviđenog. Jebiga nije se moglo prije, alkohol je morao ispariti iz mene. Natrpao sam sve u i na auto i krenuo. Oko 10 sati sam stigao na poziciju i počeo se raspakiravat. Nakon par minuta ugledao sam jednog ronioca kako se približava obali. Kad je izašao pitao sam jel vidio šta, odgovor je glasio " ni vidio ni ulovio". Vrlo ohrabrujuće je počelo. Nakon par minuta razgovora dao mi je do znanja da sa moje lijeve strane ima 5 ribolovaca a sa desne 3-4 komada. Kažem ja, još ohrabrujućije! Ali ipak imam ja gomon pa ću ih sve prestić i naći svoj dio oaze.... Lijepo sam kleknuo u gumenjak kako bi upalio, kad on neće da upali. I tako ja potezao i potezao a on nikamo. Usred potezanja osjetim ja laganu hladnoću na kljenu. Naravno moralo je neopren popustit! Puče koljeno! Nekih barem 12 cm se otvorilo a nisam ni ušao u more. Al ajde samo da upali. Fala bogu da sam tvrdoglav pa sam potezao ručicu dok mi se nije počelo mantat u glavi. Da sam nastavio pao bi u nesvjest. Ipak je razum prevladao i poveo tijelo u more. Uzeo sam dugu pušku i krenuo po plićaku. Ništa od ribe, nakon pola sata vratio sam se u gumenjak po kraću pušku i lampadinu. Mislio sam ako su ovi potukli plićak idem ja u malo dublje kopat po rupama. Nategnuo sam lastike i upalio lampadinu. Grrrr! Jesam kurac a ne upalio lampadinu!!!!!!!!! Crkla mi lampadina koja ima doživotnu garanciju!!!!! Lijepo smireno sam vratio lampadinu u gumenjak i otegnuo lastik. Opet sam probao par puta upaliti ali s negativnim odgovorom sa strane motora. Uzeo sam dugu pušku i krenuo. Prilikom natezanja lastika skužio sam da se spektra "oljuštila" i da ju malo niti drži ujedinjenom. Nisam se dao iznenaditi to je sasvim normalno da ti jedini preostali funkcionalni dio opreme prilazi kraju, ali ipak sam krenuo dalje. Šuljao sam se uz kraj, kad odjedno vidim ja iza stijene strši rep. MOra da je pic, pomislio sam! Nečujno sam zaronio na pola metra i počeo prilaziti repu koji je stršao iza stijene. Glava je odjedno izvirila i paf! Pucao sam! Uhvatio sam harpu i podigao........ neeeee ubio sam dijete!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Imao je nekih dvadesetak deka. Joooooj sramote!!!! Nakon podosta prolivenih suza odlučio sam da život ide dalje i nastavio loviti sa sramotom prikačenom na leđima. U pličaku je bio jedan procjep i opet sam vidio rep kak strši. Nije bilo potrebe za zaranjanjem pa sam samo pucao. Šmrc! Ovaj put je bio pubertetlija od trideset deka. I tu sam sramotu okačio na leđa. Kad sam izvlačio opremu iz vode skrivao sam ribe koje bi da su bile žive bile dobre za jedan akvarij. Naravno moja cura kako bi me iznenadila sredila je kao doček roštilj s mnoštvom prijatelja koji su mogli vidjeti moju sramotu od ulova. Bez objašnjavanja uhvatio sam hladno pivo i počeo razmišljati o manje tmurnim stvarima.
Post je objavljen 10.05.2006. u 08:07 sati.