Marketing
JEBIGA
Kroz godine se družim uglavnom s istom ekipom, mjenjao se broj s vremenom, ali tu su uvijek neke stvari bile bitnije od ostalih, a to su ekipa, zajebancija, pičke i cuga. Još od kad smo u 5. razredu otkrili kako je jebeno kad si zgažen ko majka (tada od dvije pive) i da bi htjeli jednog dana poševit, do vremena kad smo to pobliže isprobavali na ferličinim žurkama i klošarili se po parkićima, izlazili po tulumima i klubovima, uvijek su nam te četiri stvari bile svetinja. A kaj je uvjek bio i bit će problem?
Više neznamo kaj od toga staviti na prvo mjesto! Najveća dogma od toga su ženske, dali nam one mogu frendice, ili možemo s njima imat odnos jedino ako se barimo il ševimo, tj. ako postoji nekakva privlačnost. Druga stvar kaj neznamo je kad počinje i prestaje zajebancija, tj. kad trebamo promislit kaj se događa s ljudima oko nas ili sve uzet kak je i bit sretan kaj se imamo s kim napit u subotu, makar smo u zadnje vrijeme rijetko kad svi na okupu.
Neću puno srat više da nebi netko mislio da indirektno pišem o njemu jer pišem o stvarima kaj se s vremena na vrijeme događaju svima nama.
Ono kaj mene mući je kaj pun kurac dugo (izuzev antonijevog rođendana) nismo izašli nas 10 -15 il koliko god nas se zna skupit i nacugali se i radili pizdarije.
Ne kužim zakej se ekipa odvaja, jel to fakat radi bolje zajebancije? Sumnjam jer brijem da bu se svi složili da je naj žešće bilo kad smo svi cugali iza vrtića ili pod tribinama. Zakaj se onda nemremo svi skupit kod jebene Dione i otić se ulit, naduvat, pjevat, razbijat i zajebavat se kak to inače radimo?
Post je objavljen 08.05.2006. u 22:32 sati.