Marketing
Ponedeljak
Kakav weekend... stršne su se stvari dešavale.
Pošto je Ministarstvo prosvete i sporta (zvaničan naziv) Republike Srbije odlučilo da nama studentima udeli po koju crkavicu, koja nam je još u februaru trebala biti data, ortaci su odlučili da izađu u grad. I kako to već ide, malo truckanja u troli i na trgu sam, nalaženje i kreće opijanje...
Negde posle četvrtog crnog velikog piva osetiš da lice počinje da ti trni i nabacuješ onaj široki osmeh... Živeli!
Tek, kad smo već dobro bili zagrejani, moj drug Milan u pokušaju da mi objasni nešto, levom rukom udara moju čašu piva i... u sledećem momentu izgledam kao da sam se upišao u gaće. Maler
... Šta da se radi.
Stara šema beogradskih studenata glasi ovako - ako želiš da se dobro provedeš, napi se negde pre provoda! Jeftinije je i ostaje ti kinta za sutra. Elem, pošto se naša odiseja u kafiću "Optimist" "uspešno" završila, rešili smo da promenimo lokaciju. Gde sad? Pravac "Anderground" kaže neko - po inerciji svi idemo, tamo je uvek bilo cool, pa što ne bi i sad? Ulazak, sve ok, kreće đuskanje uz neki dobar haus, jedno, dva, tri piva... i nema više kinte! 
Šta sad?
Negde otprilike u to vreme kreće veliko iznenađenje za sve nas - Jelena Karleuša počinje da zavija sa zvučnika i masa ljudi počinje da pravi lom... Ja gledam i ne mogu da verujem...
U momentu sam se otreznio. Palimo odavde, jebeš "Anderground", jebeš sve, odoh kući da pustim "Wild horses", da se smirim malo...
A napolju kiša... Jesam li pomenuo da nije bilo više para? Kako ćemo kući? I pojavljuje se naš spas - čista sreća nas je pogledala - u masi ljudi koja čeka bus na trgu naletimo na druga. On nam je dao 400 kinti i tako smo ja i Aljoša otišli kući, a Milan, Saša i Nikola su se već nekako snašli...
I to nije kraj, ne, ne, pa tek sam se raspisao, kako sad da završim? Onako polu-pokisao i polumrtav stižem kući, palim TV i gledam Finiks-LA Lejkers... u roku od 2 minuta padam u san
.. Niti sam se presvuko, niti sam se pokrio nečim, ništa!
Oko 12 sutra se budim... Grlo me ubija i imam temperaturu. A taman sam se bio izlečio, koliko toliko.
Nedelja je cela prošla u druženju sa čajem od hibiskusa...
Post je objavljen 08.05.2006. u 23:09 sati.