Marketing
Volim pasulj sa slaninom! Volim pasulj sa slaninom!
By popular demand, postavio sam slike sa prvomajskog povratka prirodi.
Još uvek sam šmrkav, ne znam da li je to recidiv nazeba, ili je već procvetalo nešto na šta sam alergičan.
Sredinom prethodne dekade sam primetio da svakog proleća dobivam konstantni nazeb. Nos curi, grlo bridi. Ne valja kada se inženjeri igraju doktora: to sam pripisao činjenici da smo nedavno uveli klima uređeje po kancelarijama, s proleća počinje lahko oblačenje, vrućine i hlađenje; promajna strujanja se obrušavaju na nejak organizam. Stoički sam to podnosio nekoliko godina, dok nije došlo bombardovanje. Nema posla, nema klima uređaja, a ja svejedno ponovo bolan. Glasno se požalih kolezi, koji je slučajno imao alergiju, i prepoznao je simptome. Preporuči mi pilule za lilule, i mojim mukama dođe kraj.
Što ovo pišem kog đavola?
Elem, šta je bitno: u gustišu preko puta moje zgrade se nastanila neka ptica, slavuj li je, svake noći se razbija od pevanja. Meni se to mnogo sviđa. I još mi prozor spavaće sobe gleda na istok, svako jutro sabajle me budi žuto sunce ravno u oči. I to mi se sviđa.
Pojavio se korijander kod Kineza. Radnjica br. 97, sa začinima, prema ulici. Korijander je dole levo kod vrata u kutiji, veza pedeset dinara. Ljubi ga majka.
Bio sam kod Đane. To je kineski restoran u istom tržnom centru, na spratu, prema OMV pumpi. Jedini restoran u tom delu, simetrično, u sredini, u prolazu. Praznik za čula. Ludnica. Đana je simpatična, stoji ispred pulta odakle pristižu jela, diriguje, naplaćuje, javlja se na telefon. Kad diže slušalicu, kaže Oee!? poput Faye Wong u 2046. U velikom plastičnom buretu za kupus, plivaju neke ribe, mušterije što čekaju (domaće) se ubiše pogađajući koja je riba u pitanju. Iza se vidi u kuhinju, nekolko kuvara žongllira, presipa, prosipa, haos. Uzeh dva jela kući, zapržih pirinač sa celerom i mladim lukom uz to, ladno belo vino, mmmm. Drifting in space. Niks trovanje so far, ima da idem ponovo.
Post je objavljen 08.05.2006. u 13:57 sati.