Marketing
Moje dnevne frustracije...
Dakle, strašno! Nisam nikada bila osobita napaljenica, ali seks svakog drugog-trećeg dana (ili barem vikendom) mi je spadao u normalu. A sada ništa! Nema volje, želje, snage, ničeg!!! Bilo bi smiješno da nije tragično. Muž, čini mi se, ima razumijevanja, no nastavi li ovako, neće biti dobro. Dođe mi da mu nađem neku usputnu ljubavnicu, tek toliko da mu se nađe pri ruci ako zagusti. 
Srećom, na Rodinom forumu je cijeli topic posvećen tom problemu. Cure koriste lubrikante samo da olakšaju stvar. Zahvaljujući njima sam shvatila da sam za sada sasvim zdrava u glavi. A ovo ostalo... Eh, pa ipak sam inkubator, imam funkciju i nisam više samo svoja. 
Ima još jedna stvarčica koja me je uveselila ovih dana. Sanjala sam toliko glup san da sam shvatila o čemu trudnice govore kada pričaju o nevjerojatnim trudničkim snovima. Sanjala sam i prije gluposti, no ovaj je san za sada bez konkurencije.
Dakle, sanjala sam da sam se probudila (u našem stanu, s tom razlikom da smo u mom snu živjeli sa njegovim roditeljima) i od nekud mi se u rukama stvorio tanjur pun velikih, sočnih, crvenih jagoda (izgleda da će me uskoro primiti manija traženja jagoda po svim zagrebačkim tržnicama 
). Došla sam s tim tanjurom u dnevni boravak i tamo odjednom ugledam oltar i papu Benedikta XVI kako samo za mene drži misu! A ja, puna vjerskih emocija, uzmem veliku jagodu (valjda kao najveće svoje bogatstvo), pokleknem nićice i dignem je visoko u zrak na blagoslov. 
E ljudi moji, od sramote nemam volje dalje pisati, ali provela sam sa papom cijeli san (on je, doduše, bio sportski obučen jer je bio u privatnom posjetu mom svekru koji mu je, jelte, u mojoj glavi, bio frend iz škole). Čini se da će puno slavnih ljudi dolaziti u moje snove - naime, ako se ne varam, generala Gotovinu sam sanjala taman negdje na početku trudnoće.
A po pitanju ostalog, za sada je sve ok, čak su počele i nekakve mučnine. Mirisi se pojačavaju, pa npr. svakog pušača osjetim na kilometar. Da ne govorim da mi zna biti slabo u dučanima gdje se lisnata tijesta i slično drže odmah na pultu... Grudi su mi ko dva natečena tereta, ujutro ih jedva dižem iz kreveta. Sa spavanjem više nemam osobitih problema, barem ne za sada. Naime, jako sam iscrpljena, pa zaspim ko da me netko odvalio kladom po glavi. Dobro mi je jer imam puno posla, pa ne gomilam strahove i slutnje u glavi. Pravim se kao da se ništa ne događa, malo više pazim na sebe i to je to. Čini mi se da je tako i najbolje jer zaista se ništa više ne može učiniti. Ili će biti dobro ili neće. Trudnoća je za sada zdrava - ne krvarim, ne boli me, UZV je uredan... Vozimo dalje. :)
Post je objavljen 06.05.2006. u 06:43 sati.