Što mislite je li moguće imati muško žensko prijateljstvo(ali jako blisko)a da se on ili ona ne zaljubi u nju/njega?Ja mislim da ako jako puno vremena provodiš s tom osobom,i ako toj osobi možeš sve reći tj.ako te potpuno razumije onda počinješ razmišljati da li želiš samo prijateljstvo ili možda nešto više!Pogotovo ako je to neki jako zgodan prijatelj za kojim trče sve ženske!Neki će sigurno reći da to ne mora tako biti,ali u većini slučajeva to jest tako,jer ipak između suprotnih spolova postoji ta neka privlačnost.Ne kažem ja da se sad moraš zaljubit u svakog prijatelja/icu ,ali s onim/onom s kojim si najbliži i koga viđaš svakog dana,sve mu povjeravaš tu mora nešto postojat!Dokaz ovome je taj da je većina veza,prvo bilo jako dobro prijateljstvo!Jednostavno počinješ prihvačati i mane i vrline te osobe odnosno prihvačaš ga kakav jest i to ti se jako sviđa.Isto tako kad si tako s nekim naj frendom/icom lijepo sve pričaš,ali kad se rastajete onaj pogled koji on/ona ostavi za sobom pobuđuje sumnje,da on/a možda osjeća nešto više,ali ne čini ništa nego samo ostavlja pogled.Zašto?Zato jer tu postoji strah da će se jedno divno prijateljstvo odjedanput razlomiti na sitne komadiće i nestati kao da nikad nije postojalo,kao da se nikad niste smijali skupa,plakali skupa i tješili jedno drugo!Ali to je samo u slučaju da osječaji nisu obostrani,a ako jesu onda je to ljubav!
Post je objavljen 06.05.2006. u 00:04 sati.