Marketing
prvi pogled na nekog
kao da se dignuo veo
sve vidis kao nesot sasvim drugo...
sv eje onako ide u zuti ton duge se preliva...
radoznalost se polako izlijeze u zanimanje..
zanimanje u interes...
polako uzivas u razgovoru sa njom
i dok si daleko neobavezno pogledas u pisamce na displeju
pa onda obavezno pogledas...
zacudis se kad poruka ne dodje
zabrines se kad poruka ne dolazi malo duze..
onda se uspostavi komunikacija...
i mislis si super :)
pa jedna kava pa druga kava...
pa slijed kava... :)))
i onda razgovaras na kavi i onda vidis da poruke samo stizu...
i zapitas se sto je sad to??
Sto je to ?
ljubomora...
ili sujeta?
ili nesto trece?
i onda se razmisljas da li imas pravo i pomisliti da nekm nesto mozes reci
naravno da ne mozes, samo raqzmisljas...
i tesko ti je....
i opet se razmisljas d ali je ta zuta zuta ili su to samo naocale...
evo ovo inspirirano nenadanim dolaskom sekretarice i njezinim komentarom
da smo svi nasi a da su njeni samo njeni...
da li smo toliko posesivni ?=
ili nesigurni
ili samo mora postojati neka doza ljubomore
jer bez ljubavi nebi bilo ljubomore
sad ne govorimo o posesivnosti i svemu ne bas normalnom..
nego onoj dozi kad ti bas nije sasvim svejedno :)
onome kad sve vidis kroz ruzicaste ocale...
da li ste skuzili da rozo neki put vuce na zutu?
Post je objavljen 05.05.2006. u 15:01 sati.