Pregled posta

Retorička pitanja i malo svađe...

Jooj kako sam ljuta,nešto neopisivo...
Ovako;morali smo za travarstvo napisati esej o ljekovitim biljkama...Ja sam se ufurala,napisala sam sve,još sam čak i potražila primjerke za izlaganje i sve..I ništa,još sam morala do Hogsmeada s Almom po neke sitnice i pogodite što se dogodilo...Tom je poslao nekog svog vjernog slugu da me prati...Nisam mogla vjerovati,pa što si on to umišlja...
Nikamo ne mogu otići da mu se ne javim ili nešto..?Pa to je bolesno.
Čim sam opazila uhodu,bijesno sam odvukla Almu i prije nego smo obavile sve što smo trebale,vratile smo se u Hogwarts.Tom je stajao na vratima očekivajući onog prokletog špijuna,a ja sam mu ljutito rekla da moramo razgovarati.
Nevoljko je pristao,a Alma je nekamo za to vrijeme otišla s Keirom.
Došli smo do društvene...Sjeli smo na kauč, i pitao me što mi je (!)...Na to sam lako mogla planuti,ali suzdržala sam se i tiho rekla da nisam znala da on nema povjerenja u mene.Ne znam jesam li bila u tom trenutku tužna,ljuta ili razočarana.
Rekla sam mu da sam ja oduvijek mislila da si sve možemo reći,a ne ovako.
Nije ništa rekao,samo me gledao...Promjenio se u zadnje vrijeme,nekako više nema onog žara u pogledu,nema nikakve topline...Ali ipak me gledao i tiho prozborio:"Oprosti,znam da sam pretjerao,ne znam što mi je bilo,kao neki čudan nalet..."-sada sam ja njega pogledala ipod oka i rekla:"Gle,Tom,samomi reci jel ti to trebalo?Zašto mi sad najednom ne vjeruješ,pa nisam ti ja neki neprijatelj."-premda sam dok sam to govorila zvučila kao da se više ne ljutim,i nisam se ljutila,bila sam tužna i razočarana,zapravo mi nije bilo svejedno.Primio me za ruku koju sam ja samo izvukla i rekla mu da ne znam što se s nama događa da on za mnom šalje neke ljude i sve to...I tada mi je pukao film,samo sam otišla u žensku spavaonicu.
Pošao je za mnom,nikakva čarolije ga nije zaustavila.
Došao je do mene i pitao me u čemu je problem:"Pitaš me u čemu je problem?Mislim,pa očit je...Naša je veza izvana savršena,ali ja...Nemam uopće osjećaj da te poznajem...Ne više...Tko si zapravo ti?Kamo tako često nestaješ s onim nekim idioti..."-tu me prekinuo,rekao je:"Gle,Agatha,nisam ja tu sad tebi dužan polagati račune koje si se ti sad najedanput sjetila...Što se mene tiče,naša veza ide u pravom smjer..."-tu sam ja njega prekinula:"Čekaj,ti mani želiš reći da bih ja tebi morala,a ti meni ne bi trebao govoriti kamo i s kim ideš??Nije li to sebično??"-na ovo sam počela plakati.
Tom je tada izgledao kao da odustaje i rekao:"Razgovarat ćemo kad se smiriš..."-i točno sam ga čula da je sebi u bradu promrmljao nešto tipa:"Ne moram ja sad ispaštati svaki put kad je ona u PMS-u"-to sam ga čulka i bacila jastuk na njega i rekla mu da ga ne želim vidjeti,da ode...
Naravno,to je Keiri,Astrid i Irmi bilo jako smiješno,one su se valjale na podu od smijeha i rekle da ne bi mogle niti pomisliti da bi on rekao nešto takvo.Meni uopće nije bilo do smijeha,ja sam se samo zabrinuto sjetila onih pitanja na koje mi nije želio odgovoriti,i naravno,na ona retorička...Poznajem li ga ja uistinu?Jesam li ga ikada poznavala)Može li ga uopće netko poznavati)Jer,Tom je kao ocean prepun tajni,a samo neke isplivaju na površinu...




(Ej,ljudi,dobro sam prošla (barem po mojoj procjeni) na ispitima,možda sam malo kiksala matematiku,ali nema veze...Pozdrav svima i hvala vam na poželjenoj sreći,možda mi je upravo to i pomoglo )

Post je objavljen 05.05.2006. u 10:43 sati.