Marketing
al alone inthe box
Koračamo tiho i koracima otapamo šutnju.Zatočeni u kutiji života skrivamo se po njenim kutovima,,,,,ali od cega to?Ionako samo sami , nema nicega samo ništavilo.Zaglušeni osmjehom tuge i lica prekivenih monstruoznim maskama gledamo se i pitamo :"što će biti dalje?".Hoćemo li slučano upasti u duboku rupu u središtu kutije.
Iz nje izvire strah,čuje se stravično odzvanjanje ničega.
Čija će duša prije otići?.............
Želim pobjeći,ali ne mogu.Više se ne mogu ni pomaknuti.Glasovi postaju sve jaci,ruke iz rupe me vuku k dnu,pokusavam ti reci "Zbogom" ali ne uspijevam,ne mogu udahnuti,pluca su mi premalena i gušim se....................
Na kraju ipak ostaješ sam
(ovo je jako stari post.....ali eto i on je jadan od onih meni drazih pa...Blacky smiri duhov,pa nemrem stalno pisat tu pricu ljdima ce dojadit)
Post je objavljen 03.05.2006. u 23:01 sati.