Marketing
DAN SA MALO MANJE TRGANJA I OZLJEĐIVANJA GLAVE...
Hm... uspjela sam dobit kulju iz dig-a... došla sam pred ploču i na sva pitanja odgovarala sa neznam... 
Ne kužim te ljude... njima ništa ne znači ako im kažeš : nisam učila... ostavi me na miru... daj mi kulju... upucaj me... svejedno....natjeraju te da dođeš pred ploču, buljiš u ljude koji zuje po razredu i pjevaš u sebi.. neznam... ja u zadnje vrijeme stalno pjevam u sebi... 
Pisala sam kontrolni iz struke... pitanja su bila tipa: jel ti satovi prolaze brzo ili sporo, koga izdvajaš u pozitivnom, a koga u negativnom smislu...itd... meni je to bilo prekomično pa sam se trgala cjeli sat...sama... jer nikog nije bilo u mom odjelu... osim ljudi s kojima ne komuniciram, tak da ništa...
Zvonio je telefon par puta, al ja sam ga uspješno ignorirala... uopče ne kužim ko je meni dao da budem tajnica.... 
Sljedeći sat su došle marinela, andreja i sandra ( koja zahtjeva obojenost svog imena...) pa nisam izgledala poremećeno zbog toga kaj sam sjedila sama kraj telefona i pokušavala natjerat vlastita rebra da ne puknu od smjeha...
Ostatak dana provela sam u nekoj opakoj depresiji i htjela sam zadavit skoro svakog čovjeka kojeg sam vidla...
A onda su došle školske slike.... Nisam imala baš snage za neko ozbiljnije razmišljanje, tak da sam se odma uspjela pomirit s tim da nemogu normalno izgledat na školskim slikama... na jednoj imam usta u obliku trokuta, na drugoj izgledam tak ljuto da je čak i mene bilo strah kad sam to vidla, a na trečoj imam kosu preko face... ta mi je najdivnija.... neki su se ljudi čak i plakali zbog slika.... neznam... malo čudno... poremećeno...
Sutra pišem i odgovaram sve živo, jer sam se na neku foru uspjela nakupit tak dobrih ocjena da neznam kaj ću.... mislim, mene baš briga, al ak mi starci saznaju, imat ću ograničen pristup kretanja....to nije baš dobro....
i to je valjda to....
po običaju, pozdrav dodig i marineli
Post je objavljen 03.05.2006. u 20:23 sati.