danas ništa o maloj.
iako, ne da se ima toga za napisati, nego, kad bi se mala raspisala, ne bi bilo dosta mjesta na ovoj maloj zemaljskoj nam kugli, a kamoli papira za sve to.
danas će mala o ljubavi svojoj jedinoj.
( a neće ni o dobrohotnome )
danas će teta o ljubavi tetinoj.
ljubav je tetina u bolnici.
to predivno malo stvorenje, veselo i zaigrano, dok mala ovo piše, tumara po bolničkim hodnicima i guguće sekama u plavom.
eto, čak i kad se samo piše, suze idu same.
mala je jako tužna.
jako jako tužna.
njena mala nina jučer se igrala.
kuhačom.
i spotakla se.
i pala na kuhaču.
razderala je nepce ljubav tetina.
pa su ju hitno vozili na šivanje.
pa bockali.
pa uspavali.
pa šivali.
pa opet bockali.
mala je luda od brige i ljubavi.
a nemoćna.
seka i mama je uz njenu malu ninu.
da nije, nini bi srce malo njeno prepuklo, jer nikad nitko još nije vikao na nju kad je plakala,
( a tete u plavom jesu ), i nitko nije bio ljut na nju kad je tražila ljubav usred bolova ( a zločeste tete jesu i jesu ), i nikad još nije bila sama u krevetu.
ni sama u sobi kad se probudi.
živjela demokracija, kad se može bit' sa bebom u sobi za ciglih sto kunića na dan.
pa tko ne bi bio uz svoje dijete??
( kad se mala samo sjeti svojih godina provedenih po bolnicama ... eh, da joj je samo ponekad bio roditeljski zagrljaj kad se budila u sobama prepunim stranaca... )
.....
kaže seka i majka da je dijete danas dobro.
čak je i po prvi puta u životu uzelo žlicu i nahranilo se samo.
i vidjela je mala veliki osmijeh preko telefonske žice popodne danas.
njen veliki, široki djetinji, nevini osmijeh ustiju punih zubića.
a tek su joj godina i četiri mjeseca...
samo da sve bude u redu
Post je objavljen 03.05.2006. u 20:10 sati.