Marketing
Evo još neke životinje...
Kad sam bio doma, malo sam snimao te svoje životinje koje imam, ali mobitelom pa su slike takve kakve jesu, nemam digitalni fotoaparat, ako od mene želite bolje slike bilo čega onda se molim lijepo udružite, nek' svatko da po 100kn i eto meni jedan digitalac od 1000kn (ja ću kupiti memorijsku karticu)
Zadnji put sam vam predstavio krave, a ovaj put ćemo predstaviti navodno glupe životinje, a to su ovce! Mislim, o njihovoj inteligenciji bi se moglo raspravljati, ali bilo je primjera da u stadu od nekoliko stotina ovaca jedna slučajno padne u neki ponor, a onda sve ostale krenu za njom i naravno ubiju se. Ali ubiju se samo prvih nekoliko stotina, ostale sve padnu na mekano pa im ne bude nista!
Prvo ću vam predstaviti jednog janjca koji nikako nije mogao do sise svoje mame, jer ga je njegov blizanac stalno odgurivao. Otac je primjetio da je jedan znatno slabiji od drugoga, pa je ovog slabijeg počeo hraniti na bočicu i od onda se situacija promijenila – ko' bi gore, sad je dolje. Taj što se naučio na bočicu, čim nekoga vidi odmah mu trči i misli da mu se nosi mlijeka. Mene nikad nije ni vidio, a odmah mi je potrčao u susret, ja sam mu pružio prst, a on je počeo njega cuclati, ali nije se od toga baš najeo.
Ovdje još uvijek vlada neka gužva oko mene, svi su se skupili kao da me čekaju cijeli svoj život...
Kad su napokon shvatili da im ja nosim baš ništa, onda su se malo odmaknuli i gledali me sa čuđenjem, pitali se kako se usuđujem doći, a ništa im ne donijeti, nego samo ih ganjati nekom glupom spravom (mobitelom)
Kad sam već kod ovaca mogao bih spomenuti i svog psa koji ih čuva, tj. koji bi ih trebao čuvati. Dosad smo imali jednog starog psa koji je bio odličan, mi smo ga dobili dresiranog, ali starog... Taj je bio skroz zanimljiv, volio se voziti na bilo čemu, sva je vrata koja nisu zaključana znao otvoriti, bio je jako ljubomoran na druge pse, ali je i slušao kad mu se nešto kaže, no nažalost, oko Uskrsa je uginuo.
Zanimljivo je da smo za Božić imali 10 (deset) pasa, a sad samo jednog, ovog na slici.. koji je toliko strašljiv da ga moramo svemu učiti, ja sam ga u tri dana dosta oslobodio straha, ali sad kad sam ja otišao ne znam tko će se s njim igrati! Još je mlad (oko 4 i pol mjeseca).
Ocu fali onaj naš stari pas, jer mu je pomagao tjerati ovce, ali i sad kad tjera ovce, on samo drekne njegovo ime, a ovce odmah trče, valjda još nisu skužile da ga nema (toliko o njihovoj inteligenciji). No, s druge strane, imali smo ovce koje smo naučili da dođu na zvižduk.
Post je dugačak, ali se brzo pročita, samo slike stvaraju iluziju dužine.
Pozdraw svima! 
Post je objavljen 03.05.2006. u 10:07 sati.