Eto... Najgore je izgubit nekoga i to kad se najmanje nadaš! Meni se to sinoć dogodilo! Izgubila san nekoga do koga mi je jako stalo! A taj gubitak je nekako doša nenajavljen.... Tužno je to... Kad više nisi siguran ni u šta! Evo sve, ama baš sve se more prominit u sekundi! I to često boli... Ja san jako emotivna osoba i male stvari me jako pogađaju, ali ova sinoć me i tekako jako pogodila! Eto, bila san u vezi 11 miseci i ona se u sekundi raspala... Jako mi je bilo stalo do te osobe i jako mi je žal šta je ta veza došla kraju... Ipak, za mene je to razdoblje bilo najboje razdoblje u mome životu i neću zažalit ni jedan trenutak proveden su njin!
Eto... Ljubav doje i proje... Brže nego se nadamo... Sad, nakon ovega, pogotovo stojin iza prošlega posta i riči kako je ljubav ujedno najlipši i najbolniji osjećaj!Ne znan... Jako san tužna šta san ga izgubila, jer ne znan postoji li bolja osoba od njega! Eto sad je tako, ali govore da vrime liči rane... E pa nadan se da će to vrime brzo proć i da ću ponovno bi sretno zaljubljena!
Post je objavljen 03.05.2006. u 21:54 sati.