dolazi mi pomisao da me voliš, isto onako kako ja volim tebe..
da sam svojom paranojom od gubitka slobode i ponosa jednako tako kriva za tvoj kukavičluk,
kao i ti za moju okrutnost...
I plače mi se, jer smo učinili loše stvari jedno drugom,
jer se očito najgroznije stvari dešavaju baš onda kada je bliskost izmedju dvoje najveća,
kada prelazi granice i postaje ludost...
jer ja sam baš to...luda...i ti baš isto to lud...
urezuješ sitne crtice u moju kožu, širiš ih potom prstima kao odgovor na moje opiranje...
izmrcvario si me i sada ne znam živjeti bez tih bolnih dodira..
ovisna sam o t(v)om bolu..
ne mogu zaboraviti, a trebam zaboraviti..
razmišljanje i koje-kakve analize su otrov,
koprcanje u vlastitom dreku,
što dalje ideš natrag, sve ga je više..
Post je objavljen 02.05.2006. u 14:17 sati.