Marketing
E ovako je to bilo:
Ah,došo je i taj dan.Ta subota.Cele te nedelje je bila frka šta ću obuć,kako ću izgledat...A zadnja 3 dana je bilo najgore.Samo spremanja i usisavanja.Onda moja mama:“Nikola spremi taj svinjac od sobe,dođe nam gosti da prespavaju!“ A niko nije došo prespavat,ako ništa bar sam promenio posteljinu na svom krevetu.Ono što me iznerviralo je to što je moja mama promenila moju jastučnicu.Ja sam joj reko:“Mama zašto si promenila moju jastučnicu,baš sam zavoleo one aromatične mirise sline i masne kose na tom jastuku a sad su svi nestali,da nikad više nisi promenila moju jastučnicu bez mog pitanja,moja Linda i ja(kako sam nazvo jastuk,pošto sam se setio kako vojnici daju imena puškama u vojsci) imamo poseban odnos...još je bilo spremanja i ulepšavanja našeg doma.
Dakle subota ujutro 8:00,ustajem.Odlazim u wc a potom u kupatilo da se tuširam.Kad sam se pogledo u ogledalo moja bujna kosa vodila je svoju politiku na što sam ja samo dodo:“U jebote...“Otuširam se,obrijem,obučem se i sve ostalo...Čekamo u tišini da dođu pa nas.Eto ih.Moje dve tete,valjda najluđe na svetu ulaze prve,već blago pijane a za njima i muzika.Tu se sa svima izljubim jer neke rođake nisam vidio par meseci.Pošto su razbili par maminih omiljeni čaša odlazimo pred zgradu,te pičimo za borovo selo.
Izlazim iz naše škode koja je nakićena pocećala na Betmobil.Pozdravljam se sa mladoženjom,mojim bratom.
Al smo lepi.
Unutra,u bubalovoj sali muzika je treštila što je nagoveštavalo da je party počeo.Opet se ljubim sa svom rodbinom i čavrljam sa onima kojima se nisam dugo,dugo video.Onda određena delegacija među kojoj sam bio i ja,dever johnny odlazi po kuma.Povorku predvodi moja luda teta za njom muzika pa mi ostali.Ušli mi unutra kod kuma,naravno bilo je hrane i pića u izobilju što je mene neverovatno obradovalo,te sam se rado poslužio
.Tu uzimamo prase i zajedno sa kumom idemo nazad u salu.Nije puno prošlo kad ajmo po mladu.Ja sam bio u drugom autu što me veoma obradovalo.Išli smo sporo pa sam ceo izvirio kroz prozor dok se moja bujna kosa vijorila na povetarcu.Odmah sam se setio Titanika(near,far where ever you are...).E dolazimo u banane po mladu.Na ulazu nam kače neko umetno cveće koje sam ja u svom tom metežu izgubio,šteta...Uglavnom moro sam i popit rakije(što nisam odbijo
) kad sam ulazio.Penjemo se stepeništom koje je bilo okićemo.Ja,dever sam moro kupit mladu.Imo sam šampanjac „Milion“ i 300 kuna što je bila unapred dogovoreno.Imam laganu tremu.Na vrata izađe neki lik,mladin rođak.Tu se mi pogađamo nekih 7 minuta.Ja na počeku kažem da smo mi trovačka agencija DEVER te smo došli po maldu.Sa mnom je bilo još 8 ljudi koji su mi pomagali u kupovanju.Prvo su tražili 2 miliona,pa milion i po i tako smo se pogađali do milion i tristo,na što sam ja dever rekao da je mlada kupljena.
Alal smo zgodni!
Mlada mi stavlja neki pojas poput onoga za izbor za miss.Izvodim mladu napolje.Tu se pleše i peva,razbijaju se čaše,sveopšto veselje.Odvodim mladu u auto te idemo u pačetin na venčanje.Tu opet provirujem kroz prozor i derem se.Na putu mašem svima a svi mi odvraćaju,što inače nije slučaj.Sviramo celim putem kroz trpinjsku cestu,trpinu,bobotu,pačetin.A ispred crkve smo.Izlazimo,muzika svira,opet se veselimo.Ulazimo u crkvu i slušamo obred.Postaje biti lagano dosadno.Sveštenik je upotrebio par modernih reči u žanru super ili cool,uglavno nešto što me iznenadilo...pomislim puno se stvari promenilo u crkvi otkad ja nisam bio,stavili su pločice,okrečili,upotrebljavaju nove reči i tako.Izlazimo van,čekamo da se ostali slikaju pa da idemo.Dok čekam pričam malo sa braćom iz beograda,pijemo i veselimo se.Odlazimo nazad u borovo selo ali preko pačetina i bršadina.Opet provirujem kroz prozor ali ovaj put kroz prozor kumova bmw-a.Gledam povorku auta.Dolazimo u salu i tu počinje lom.Svi plešu vesele se pa tako i ja.Večera je kasnila što me zabrinulo.ali je zato bila odlična,prvo odlična supa
,pa kuvano meso sa sosom,pa pohovano i svinjetina pa kolači jooojjj....Najedem se pa nastavimo sa veseljem.Tu naručim mojoj celo familiji 2 omiljene pesme:Sestra i brat(kad zaškripe stara kućna vrata ja pomisli eto moga brata) i Milice kćeri.Al smo se veselili.Malo kasnije tečo mi kaže da je došo i tefi.Odem do njega pa obojica izađemo van jer se unutra nije moglo pričat.Vratimo se unutra za nekih 10 minuta.Kasnije Tefi i ja prikljčimo se u veselju.I to kad su došli trubači.Onda smo se iživljavali.Pošto je tefi volio rafaelo kuglice a na svakom tanjiru je bila samo jedna odlučimo se da idemo po sali i krademo kuglice.tako i bude.U neku salvetu oblika fišeka nakupili smo oko 15 kuglica.Al smo se zajebavali.Tu je bila i Nina,pa smo i sa njom razgovarali i zezali se.Tefi i ja smo plesali naš ples,leva noga desno,desna levo i tako do besvesti...Onda smo pokušali i neke druge koji nisu urodili plodom.Nama dvojici je bilo bitno zajebavati se
.Već tad sam bio u majici sa natpisom i malo malo me je neko zaustavljo da pročita šta piše.Slavilo se kasno u noć.Bilo je oko pola četiti kad tefi i ja nismo mogli stajat na nogama pa smo otišli u auto i malo slušali čorbu.Kasnije sam ja otišo u svoj auto i zaspo.
Meni je na svadbi bilo odlično i poprilično sam se veselio.Jedno moram da vam kažem.Ja sam se veselio i plesao sa svojom rodbinom na te stare narodnjake tipa: Uz moravu vetar duva jer smatram da se čovek mora veselit na venčanju a pogotovo na venčanju člana svoje porodice.Kako bi bilo da sedim na stolici i pravim se da kao zakoreli metalac koji je protivnik svega drugog što nije metal.Na venčanju treba otpustit kočnice i sve brige zaboravit na taj dan.
Zaključak:“Volio bih da su venčanja češća!“
Post je objavljen 01.05.2006. u 16:56 sati.