Pregled posta

Bem ti pumstinju i žalo! (put za Zinbabvej)

O B A V J E S T!!!

Vako: čuj i počuj, slušaj amo:

Mala, kupi te prnje i pribaci se, kako god znadeš u Izrael do Boruta i Vesne. Tamo ćemo te pokupit čin dopilotamo. To ti je prijateljica Feby sredila jerbo je rekla da i ti dobro pivaš pa da ćete undak pivat skupa.

Braco, jebenanse i za te i za Antuku što okolo skače po nosorogican i za Vanzemaljca isto. Bijaše ić s nama pa ne bi imali problema. Al me čudi kako niste jučer zvali upomoć ka ste bili s onin plesačican. Dokotrljajte se do toga Izraela kako god znadete.

E sad ka smo poručili šta smo imali poručit moremo van ispripovidit di smo i šta radimo. Vako:
Ka smo utekli od bedujina ili ispravnije spasili bedujina od one dvi što su pomanitale a ujedno i nas spasili od krvne osvete njegovi bedujina uputili smo se u crnu noć. I vozili smo kroz crnu noć. Ustvari Pajo je vozijo krou crnu noć. On su tin nije ima problema jerbo se napijo pa je ijonako po puta spava. Al smo mi drugi su tin imali problema pa se molijo svak svomu Bogu. I spasijo nas je sve. Spasijo nas je tako što je Pajo pa s volana pa je undak tobus stanijo jerbo mu je pala i noga s gasa. Tute smo odlučili prispavat.
Ujitru nas je trznila nečija vika. Sandrkan je počejo lajat, žemske su izletile iz tobusa a ja, Pajo i Blues ko pravi heroji i zaštitnici smo gledali oće li in se šta dogodit pa smo undak izašli. Ka smo izašli imali smo šta i vidit:

Ona što je vikala je bila Mama44, jerbo je išla obavit neke stvari Božemeprosti, pa kad je vidila zidine i deve, undak je kriknila, jerbo se još nije razdanilo pa ko zna šta se njoj bunovnoj učinilo! Kad smo izašli iz tobusa, undak smo ošli do ti zidina i gledali ka telad u šarena vrata. Irudati, sve okolo kamen, a u kamenu kuće, zidine, palače, koda smo u priču upali. Undak je Toza pita Paju:"Di smo?", a Pajo je mramoran odgovorijo:"Jebemisunpor ako znan!". Tad smo i skontali šta je prouzročilo izbacivanje paje iz sedla, ovi oću reć iz sica vozačkoga, opizdijo je ravno u neku kamenčinu, i tako naslonjen je tobus osta do ujitru. Samo mi nije jasno kako mi drugi nismo skontali. Svejedno kad smo se okripili, išli smo u običlazak toga čuda na koje smo, ma zamisli opet slučajno nabasali. I šta bi mi da nan nema naše Feby, em piva, em znade(baren kaže da znade) di smo.
Otvorila rečena kimšobram, i sve nas vodi okolo po tomu čudu božijom i govori:"Dragi moji, ovo di smo mi zapeli, se zove Petra!" "Kakva Petra irudati"- ja upita, a drugi samo otvorili usta i ništa ne govore, samo bleju okolo."Petra"-započne opet naša vodička"Petru su napravili Nabatinci, davno, a oni su van bili..". E, jebi ga- vikne Bluz, oni su to davno napravili, pa vidijo ja da nešto nije u redu, kad je vako spižđeno sve! Nato Pajo doda "Ti Nabacici, kako ono, nabasisi, kako god, di su oni sad??". I bilo je još miljun pitanja na koje nan je naša Feby sve lipo odgovorila. Đava zna i ona jeli istinu govorila. Mi smo je slušali koda je istina.
Undak smo se još malo šetali, ali smo se prija vezali dugin konopin za tobus da nas nebi đava daleko odnija pa da se ne pogubimo. Svitu moj ko bi se ovde izgubija nebi ga ni inkasator za htv naša više. Kad smo se naslušali povjesnih činjenica, i obašli malo okolo, odlučili smo da moramo ostavit svoj trag ovde, da smo bili, ko prava svjecka espedicija. Bilo je svakakvi prijedloga, da ostavimo tobus(budalasti Bluz),da nataknemo zastavu na jednu od ruševina( Kvadar) i ostalih, nji neću nabrajat, jer su bili još benastiji. Undak smo odlučili da moramo napisat nešto, uklesat da buduća pokoljenja znadu da smo ovudan prošli. Cili smo dan po onomu ćelopeku tražili pogodno misto, dok Toza nije dotrča(to se samo tako kaže) i reka nan da odemo vidik kakvo je on misto naša. Odma smo pojitali. I naša je ! Lipo misto! Neki hodnik, dobro, oni nabasisi ili kako se već zovu su ga malo usrali svojin crtkarijan, ali smo mi odlučili da je misto dobro i da ćemo tute ostavit trag. Ovin puton još jednon pofaljujen druga Tozu koji je brez obzira na to što je mrtav, a to su objektivne okolnosti, učinija veliku stvar i naša pravo misto. Ovin puten pofaljujen i Sandrkana, koji ga je vuka dotamo i nazad.
Undak smo se dali na posa i brzo se dogovorili: Ja kako znaden glagoljicu, a tili smo tako napisat da nemere svaka pizda pročitat, nisan mora uklesivat slova. Ja bi ji crta, a Feby koja je zajedno sa Kvadron, Slatkogrko, Mamon44, Selmon, Majon i Ariannon smišljala tekst, dodavala je papir Paji.
Pajo je undak zapovida Bluzu kako će klesat, a Toza nije ništa radijo, jerbo je našajo misto i jerbo je mrtav.
Kad smo isklesali to van je izgledalo, i još uvik izgleda vako:

Kad kliknete na pičkers pojavit će van se velika, a to je vrlon bitno da bi vidili koji je trud tute uložen. Bluz kaže da su ga najviše zajebavale one njijove crtkarije i muve. Ma ko je vidija crtat deve po hodniku ljudi moji.
uglavnon na tomu tamo piše sljedeće:

Dana gospodnjega godine 2006.
Ekipa svjetcki putnika je slucajno
potrevila ovo misto zvano petra.
Da se znade za buduce generacije
ostavili smo ovi tekst.
Espedicija u sastavu
pajo
kral
braco nek nije s nami
vanzemaljac ni on nije s nami
feby
maja
slatko grko
kvadar
mama44
blues
selma
arijana
pokojni toza
i sandrkan i antuka

Tako smo mi ovde ostavili svoj znak , da se znade kad prava espedicija putuje. Samo mi nije jasno kako niko prija, osin oni nabisisa nije ništa pisajo i crtajo. Morebit da smo mi to prvi našli!!!
Sutron iđemo dalje... e, da sada smo u Đordanu kaže Feby. Jebamešarenpas kad ona nije skroz pukla, kako ćeš bit u Đordanu kad je on u Ameriki, i čovik je ? Kako bi mi svi skupa s tobuson stali unj? Pa nije oni kit iz biblije...
Živci bili!!!

Post je objavljen 01.05.2006. u 00:53 sati.