Marketing
ZAŠTO POSTOJI LJUBAV KAD JE TAKO SLIJEPA, TAKO TUŽNA, OČAJNA, ALI LIJEPA....????!!!!
jučer-subota... pripreme za fax 0 bodova, nisam bila-jednostavno mi se nije dalo... ma joj, da sam znala na početku na šta će sličit te pripreme nebi ni krenula, samo gubim vrijeme, cijela subota mi ode na to... onda u grad... i nedjelja mi praktički služi za povlačenje po kući jer nemam snage za ništa drugo...
uglavnom vani je bila blaga katastrofa, moje dvije frendice i ja smo imale velike planove za ovu subotu, trebalo je bit savršeno, lom... a na kraju ništa nije išlo kako je trebalo... i ispalo je koma, u grad smo došle oko 12, a prije pola dva smo krenule kući...
ubiti jedna jedina želja mi se nije ispunila, i to me još dodatno izdeprimiralo... htjela sam ga vidjet, još jednom sam ga htjela gledat kao nešto najdraže i najsvetije u mom životu, još samo taj jedan zadnji put... ali nisam, taman smo se nekako mimoišli... mislila sam možda, ako se vidimo, možda bude nešto... ah, to je ta glupa nada koja nikad ne umire, uvijek u nama postoji i maleni tračak nade da će se dogodit nešto što jako želimo...
ljudi govore da ako nešto jako želiš da će ti se to i ostvarit... pa koliko ja jako trebam željet da budem s njim, zar ovo nije dovoljno? zar ga mogu više voljet? ne znam, zbilja ne znam...
ma sad to jednostavno moram zaboravit, moram zaboravit cijeli dio sebe koji živi za njega... i svi kažu da je on na gubitku... a ubiti ja gubim dio sebe, dio sebe koji ga toliko voli... i znam da kad ga prebolim u meni će bit ogromna praznina... i kako je onda on na gubitku, ne shaćam...
ubiti ne shvaćam ljubav, zašto se zaljubimo u osobu kojoj nije stalo, zašto se to događa... ili možda ni jednoj osobi nije stalo do mene... možda sam ukleta... tko zna... nesretne ljubavi samo se redaju, a ja nastojim nakon svake bit jača... ali čemu to sve kad ponekad imam osjećaj da nikad neću naći nekoga tko će me voljeti, kome će biti stalo do mene, a da ja jednako osjećam za tu osobu... sve su ljubavi nekako jednostrane, dobro gotovo sve...
jednostavno ne znam više ne čemu sam sa životom... i to me tako živcira...
joj prije par tjedana je na tv-u bila neka emisija, i bezveze bila neka reportaža o parfemu, neki javni događaj, ma ugl. nije toliko ni bitno, nego pitaju oni jednog nogometaša(koji se btw zove ko ON) mišljenje o parfemu, ovo ono, i njegova žena kraj njega, i sad pitaju nju isto to, i onak napišu ime(ženska se zove ko ja)... to sam tada protumačila kao jedan u nizu znakova da nam je možda ipak suđeno...
ali nakon svega jednostavno više ne mogu, iscrpljena sam, ne mogu se više nadat...
i ne znam kako bi reagirala, da mi dođe i da kaže da želi bit samnom, ne znam jel bi htjela to nakon sve patnje što mi je priuštio... svi kažu da bi... ali nekako i nisam previše sigurna... a možda i bi... možda sad kažem da nebi jer znam da se to neće ni dogodit... ma ne znam...
i sad sam već počela baljezgat bezveze...
jedino o čemu sad trebam razmišljat je to da ga trebam prebolit, i načine na koje će mi to jednom, nadam se i uspijet... pa eto idem se bacit u razmišljanje...
uživajte sutra bez škole, ljenčarite koliko je moguće, jer ja nisam te sreće, moram štrebat ko budala sutra, pa ako ništa bar mi držite fige da sve naštrebam kako treba... ajde pozdravljam vas, pusa
Zaljubljena jedva disem
na usnama jos mi pise poljubi me
i dok kraj tebe nijemo stojim
ludo srce jos se boji da ne izgubi sve
ubi me kad si me vec ranio
neka izgori vatra sto si palio
Ne gledaj me kada prolazis kraj mene
kao da me nema ko da ne postojim
ja sam samo luda sto patim zbog tebe
i umirem al ne pretajem da volim
Post je objavljen 30.04.2006. u 20:33 sati.