Marketing
Kukavica
Predvečer je došlo do iznenadnog ničim izazvanog razvedravanja koje je za sobom ostavio sa jedne strane ljubičasto nebo, a sa druge najcrnije oblake kao usred oluje svih oluja. Odlučih prošetati cucka i usput baciti par dobrih fotki. Ovo je zaista bilo za slikanje. Obučem se ko polarni medvjed jer ne zaboravimo, vani je samo 6 stupnjeva i puše sjeverozapadnjak poprilično hladno. Na uobičajenom punktu za napraviti par dobrih fotki ustanovim da su baterije potpuno prazne, a rezervne su ostale u punjaču. Jupi! Sad ne mogu ni slikati, a ni trčati jer je kamera poprilično kabasta i nezgodna da mi prilikom trčkaranja udara po ionako bolnim leđima. No, tu je pas, čuvar ovaca, pa ćemo se makar prošetati jednu malo poveću rundu i obići sve proplanke koje još nije zahvatila urbanizacija i iz grmova i visoke trave poplašiti svu krupnu i sitnu divljač. Na najzakutnijoj livadi ugledah meni najdraže poljsko tj. livadno jestivo bilje - Kiselicu (Rumex acetosa). Od silne proždrljivosti na mlade hrskave izdanke debljine debljih šparoga, busenasto su se kočile mlade stabljike, sline su mi poletile same od sebe i uhvati me skoro grč čeljusti od bola u žljezdama slinovnicama. Na kiselicu sam slaba, evo pa do bola. Pomisao da tu ne pasu ovce me ohrabrila da naberem popriličan buketič, pušlek, vezicu ili nešto četvrto. Nema ni pasa lutalica koji bi tu mogli zapišavati, ovo je ipak jedna fina sredina, tu nema lutalica, prodali su ih Talijanima ili Kinezima, a znamo što oni rade sa psima. Navalila sam na njih ko gluha svinja bez imalo manira. Ruskala sam i mljackala dok mi se prekrasan okus kiselice širio žilama. Mljac, mljac, žnjam i onda čujem jedan poznati pjev. Ma nije moguće. Kukavica? Pa zar je moguće da svake ghodine zaribam i ulovi me na brisanom prostoru u šumi ili planini, bez prebite pare u džepu! I tu krenem na raskopavanje jakne koja je brojna džepovima kao da je ribička. I nađem nakon podužeg čačkanja na 10 centi. No reko, krasno, bolje išta nego ništa.
Pitate se koji mi je vrag? Pa to sam se zapravo i ja zapitala nakon grozničave potrage za novcem u vlastitoj jakni koja je samo za šetnju sa psom. Radi se o jednom praznovjerju. Inače nisam praznovjerna ali ovo ima neke drugačije konotacije. Taj pjev prve kukavice me vratio 15 godina unatrag dok smo redovito sestra i ja švrljale šumama uzduž i popreko Medvednice, istražujući nove staze i pipajući stare. Tako jedne godine na kosom bregu koji se protezao do ispod prilaza Lipi, nije zakukala kukavica, a moja se seka važno uhvatila za stražnji džep traperica i ponosno uzviknula: "Puna sam love, a sad će biti obilje!" Kad zakuka prva kukavica u godini i ak si bez kinte, tak buš bil i cijele godine." Ja sam naravno bila švorc jer je bil njen red da plaća grah s kobasom i pivu. Od onda sa sobom u proljeće uvijek kintu v žepa, kam god da se ide i evo, zaboravih da je tu priroda zapravo puno bliže nego li u nekim urbanijim sredinama ali se nadam da će mi i ovih 10 centi bar malo spasiti situaciju ;))
Koliko ste vi praznovjerni i da li vjerujete u "bapske priče"?
Post je objavljen 29.04.2006. u 22:15 sati.