Marketing
kraljica smotanosti
Ajme ova prokleta kiša, kako je mrzim...zbog nje sam se malo osramotila neki dan...ja lipo iden u školu, naravno obula starke(uvik u krivo vrime) i na maloj pošti prelazim cestu...idem sa susjedom, ona mi kenjka kako joj je puka umjetni nokat, aj ja je ne fregam ni dva posto, nego samo gledam kako neću uglibit u neku lokvu...bolje bi mi bilo da jesam...jer sam se nasrid male pošte STUKLA U LOKVU...Ja sam koliko sam duga i široka izvalila u ono blato i vodu, ali ne umisto da se dignem, ostala ležati na podu i umirati od smiha...Ja i CILA MALA POŠTA SKUPA SA MNOM...
...nije to mene uopće diralo...zvala sam rođaka da dođe po mene...pa sam jedno dvadeset minuta čekala na maloj pošti s mokrom točno polovicom tijela...kad je doša umira je od smiha...a kad sam došla moja mi je baba(u rangu sa Sanjinom) rekla :"U ime Isusovo, što's napravila od sebe...to ti je zato što si išla litnje patike obuvati...Jel san ti ja rekla..." A ona je, kao po svojoj "štrigunskoj raci" znala da ću ja biti toliko smotana...da se stučem u vrime kad je, kako bi rekla Luce, shpitza na maloj pošti...Dobro da me nije vidia Mate-o...ionako mu je Luce napričala svašta netočnoga o meni....pa...ne triba mi još i to...Susjeda me slikala...kako bi imala dokaz za Balubu---naravno nisam išla na prvi sat...
I sad opet ova prokleta kiša...to nas Shaba proklinje...samo da ne pada u ponediljak...da možemo na MIHOVILA...
Jutros sam bila na zboru...i na kavi...i na sladoledu po kiši...kad se radi o sladoledu...svaki vremenski poremećaj prolazi...ma i tsunami...
Post je objavljen 29.04.2006. u 14:50 sati.