Marketing
A što dalje?????
Je, znam da je ovo već drugi post s takvim naslovom. Ali fakat više neznam kaj da napravim. Opet smo skupa, opet je sve kao u redu. Ali opet nije, jer više neznam kaj da mislim. Sad u ovom trenutku mi treba puno sexa, jer se osjećam jako jako nesigurno u svoje abilitis az a lover. I strah me, svaki put kad me odbije, osjećam ko da se zadovoljava s nekim drugim, i moja ljubomora mi tu ne pomaže. Osjećam se jadno, nesiguran sam u sebe. Prvi put u životu sam nesiguran u sebe, i u svoje mogućnosti. Jer da, najviše me zabrinjava, tj. najviše bi htel znati kak je njoj bilo s njim, a ako ju pitam bu mi ili nekaj zmotala, ili bu mi rekla da joj napol nije bilo tak dobro kaj s menom. A znam da sere, ida me neće povrediti. To je sjebana situacija. Oću znati kak je bilo, a opet nećem.
Neznam kojemu se "muškarcu" to nije desilo u životu, nakon kaj ga je cura prevarila.( Ona mene nije prevarila, ostavila me prije nego je bila s ovim, valjda!?) Jednostavno ti treba osiguranje da si ono najbolje kaj joj se desilo, da je ovaj drugi loš, i da nije uživala s njim ko s menom i blablabla. Svaka ženska bi trebala sanjati o sexu koji je Jelena imala s Borkijom u mojoj glavi. Gore od bilo kojega pornića. Kroz glavu mi prolazi kama sutra, prolaze mi višestruki orgazmi, svršavanje svakih 15 sekundi, i tako to. Možda nije bilo tak, ali za mene je bilo.
Jebi ga, bolestan sam, i treba mi lječenje, ili nekaj od čega nebi tolko razmišljal o glupim, nepotrebnim stvarima, nego se opustil, i užival u onome kaj sad imam. A nebrem, jednostavno nisam takva osoba, Werder je bil takva osoba, to se zove neko svjetska tuga, neznam točno, brijem da tak nekak. Uglavnom, boemi su previše razmišljali o tome svijetu, i ta globalna tuga ih je preplavila, i onda su pili ko smuki, valjda zato tolko pijem.
See you, space cowboy.
Moram ovo objaviti,jer je luđački jaka stvar.
Funeral Blues
Stop all the clocks, cut off the telephone,
Prevent the dog from barking with a juicy bone,
Silence the pianos and with muffled drum
Bring out the coffin, let the mourners come.
Let aeroplanes circle moaning overhead
Scribbling on the sky the message He Is Dead,
Put crepe bows round the white necks of the public doves,
Let the traffic policemen wear black cotton gloves.
He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last for ever; I was wrong.
The stars are not wanted now: put out every one;
Pack up the moon and dismantle the sun;
Pour away the ocean and sweep up the wood,
For nothing now can ever come to any good.
W. H. Auden
Post je objavljen 29.04.2006. u 13:50 sati.