Pregled posta

Kišni živac...

I sad nek mi neko kaže da su odrasli živci kad je promjena vremena, ili kad su zatovreni u kuću, no onda je ovaj moj mali zvrk turbo-extra-na 12-u potenciju nemoguć. Kako i nebi bio kad mu se dan sastoji od minimalno 4-5 sati provedenih van kuće i na otvorenom prostoru!
K tome je bio i malo nestašan s didom i neki dan završio guzom u Jarunu.. valjda mu nije dobro objasnio da će se kupati kad odu na more, a ne na jezero. I od tada kreće ovo nikakvo vrijeme. Još meni to nije tak strašno, ipak moraš na posao, pa moraš van, pa moraš nekuda, a ovaj mali naš, nemora zapravo nikuda, i lakše mi je otić sama u dućan, nego njega oblačiti presvlačiti, objasniti mu da neidemo van nego samo u dućan, i da nemožemo u parkića i nemožemo na tobogan, i hrpu toga nemožemo jer... pada kiša. A sad bi trebalo tek biti lijepo. Nema prevelike vručine, trava se zeleni, ptičice cvrkuću, bubice izlaze, cvijeće... a on siroće zatovren u četri zida visi na prozoru i gleda kišu i čeka da idemo nekuda.

I onda dođe dan da idemo nekuda, kao recimo utorak kad su moje malene plesačice nastupale na TREPS-u, i kaj se desi? Baka je sva vesela kak će gledati, a moj Dem, ni prismrditi unutra! Viče protestira , urla i nema teorije da baka nešto vidi, i mislim si da je to samo zato jer je lijepo vrijeme bilo u taj čas, i da je radije htio biti vani u parkiću....
Dođe jučerašnji dan, i ja nadobudna kak ću vidjeti još jedan-dva nastupa, dođem s njim u kazalište, i .... i sve ponovno! malac prolupao A kad je vidio neke tete tamo u crnom, i sa crnim očima, koda je vraga ugledao! nema šanse da ikuda uđem s njim, a bez njega još manje. Tak sam bila tužna... i ljuta...

Istina, u gledalištu je bilo užasno vruče, sparno i super za nesvjesticu
Bio je i mrak i svako malo je bilo pljeskanja i vrištanja (pozitivnog, onog bodrećeg), no to Demu nije bilo jasno niti sam mu to mogla objasniti, za sada, još nije spreman za ovakva događanja.

Glavno da sam ga, kad smo stigli doma tutnula u kadu dala mu igračke da ih malo opere kad već kupam i njega, da i on ima kaj prati, to je neiscrpno mjesto u kojem uživa čak i bez igračaka. I zamoli me da mu dodam još jednu igračku, rekoh mu: "pa dohvati si je sam, tu ti je ..." i ne stignem dovršiti, a on već nastavlja: "nebude ti nikam pobegla!" pogleda me tim svojim velikim okama i nasmije mi se onak, razvučenog osmijeha od uha do uha, mislim si, zeza me, i to sto na sat...
Pogledam ga prvo zbunjeno a onda krene smijeh i njegov i moj i dam mu pusu i spremim ga za krevet

Zaključak:
S kim živiš i s kime se družiš, takav si!