Komuniciranje je teška vještina,pogotovo ako ti se neda ili ne znaš kako da pričaš,a najgore je kada te netko drugi doslovce siluje sa pitanjima i prisili te na verbalnu komunikaciju.Odmah se naši kanali otvore na pseudo slušanje i kimanje glavom i ta čujemo neke neartikulirane glasove,u glavi smišljamo neke nove misli,mislimo o tome kao se sutra treba rano dići na posal.Kad odjednom ovaj do tebe stane i čeka reakciju,a ti neznaš kaj bi reko,ni kaj je ovaj cijelo vrijem mljeo.Krajnje je čudno kakva smo mi to vrsta jer sebe prisiljavamo na sulude stvari,što kod jednog rasnog lava ne bi došlo u obzir da se muči u prisutnosti drugog lava koji mu smeta.No mi često idemo na finjak,pa lijepo odslušamo do kraja ono kaj opće ne čujemo i ne percipiramo,možda je to stvar odgoja,možda.Ili smo malkice mazohistični.Ma kaj ti ja znam.
Post je objavljen 27.04.2006. u 19:00 sati.