Marketing
TAJ ISUS... STALNO NAS NEŠTO PITA!
Taj nevjerojatni uskrsli Isus — fantastičan je! Pored scene »Na putu u Emaus« najljepša mi je idila jutra na Tiberijadskom jezeru, koju Ivan »nadopisuje« svome Evanđelju, kad Isus uz ribu i kruh (danas bi vjerojatno uz jutarnju kavu), u opuštenoj idiličnosti, izravno pita Petra: »Voliš li me?«, i to ga pita tri puta, da ne bude zabune! Do sada mi je Petar uvijek bio pred očima jadan, zbunjen, kriv, u stisci, u kojoj se, ovako izravno pitan, našao, ali sad gledam Isusa — Boga s iskustvom čovjeka, koji se usudi pitati: »Voliš li me?«
Pokušavam se sjetiti kad sam ja posljednji put nekoga pitala: »Voliš li me?«... i ne mogu se sjetiti. Da sam rekla: »Volim te!«, o da, mnogo puta i mnogima. To ništa ne košta — reći da nekoga voliš. Tako mi se činilo. Ali — da pitam u zbornici, ili u razredu, ili koga od svojih frendova »Voliš li me? (ili od čitateljâ »Veritasa«), dobila bih zaprepašten i zbunjen pogled: »Što ti pada na pamet?« »Pa, to se ne pita!« Od izravnog odgovora — iskreno — strah me je. Ali, vjerujem — ne samo mene.
A Isus se usudi.
On ima »petlje« Petra izravno pitati: »Voliš li me?«, i to tako da Petar nema ni vremena, ni prostora, ni načina za »izvrdavanje«, premda je, to tako sad doživljavam, ono »Ti sve znaš...« pokušaj »manevriranja«, jer je slutio što izravno »Volim te!« znači. Ivan to kaže: »... Da označi kakvom će smrću umrijeti.« That's it! To je to! Izravan odgovor na Isusovo pitanje: »Voliš li me?«, uključuje odgovor: »Da, spreman sam, spremna sam na mučeništvo.«
A to ne godi. Nikome i nikada. Pa mi je jasno da je Crkva katkada u povijesti »vrludala« i »izmotavala se« da dâ izravan odgovor, jer je izbjegavala mučeništvo. Zato i moj »volim ovoga i onoga«, »volim ovo i ono« nije baš posve jasan — jesam li spremna na mučeništvo. Pa umjesto jasnog: »volim«, Bogu odgovaram: »molim«.
Molim i molimo — da volim i volimo. Do mučeništva...
ANA PENIĆ u Veritasu
Ljudi ja vas volim. Isuse ja te VOLIM.
panco na blogu
Post je objavljen 26.04.2006. u 17:07 sati.