ODBRANA GRADA
Pismo sarajevskim prijateljima
Na pocetku osme zivotne decenije,gonjen snovidjenjima krvi i plamena,mucen tihom,upornom grizom sramote,prevelike sramote...vracam se,gotovo oprostajno,nekim svojim davnasnjim razmisljanjima.
Mogao bih da ih objasnim jednom,sa moje strane preterano rabljenom igrom pojmova:Sustina i Sudbina Grada.
Ponovo odmeravam sve ono sto sam davno odvagao,zakljucio i odlozio u taste teorijske fondove mirnodopske urbanologije.Ali,sada najednom kao da se obrce bivsi smisao reci.One dobijaju,pored osnovnog,i neki dopunski znacaj i na nov nacin beleze ne samo sto su nekada belezile,vec pocinju da oznacuju i neocekivanu stravu danasnjice.
Razmisljao sam mnogo,govorio,pisao,predavao,propovedao stosta o toj tajanstvenoj"sustini i sudbini grada",uveren da se moji studenti i ja nalazino nekako,negde sa bezbedne,verbalne strane pojmova i kategorija.A ni sanjao nisam da cu sudbinu nekih meni tako dragih,mojih gradova gledati bestidno prepustenu zlocinima koje razmazena teorijska misao nije ni pokusavala da predvidi i opise.
Priznajem,moja predavanja su cesto bila obavijena lakom katedarskom patetikom kakvu profesori obicno unose u svoje omiljene teme i teze.Nismo se ustrucavali,studenti i ja,da se poigravamo hipotezama o crnoj sudbini grada i gradova,evropskih,svetskih,megalopolitenskih.Katastroficne projekcije sveta i gradova bile su u modi,a predskazanja su se deklamovala bezmalo sa nekim estetskim uzitkom.Duh milenarizma i"propasti zapada"proricao je zlu sudbinu Grada,velikog grada,evropskog i svetskog Svegrada,dakle PANURBIUMA.Pateticne metafore..."odumiranje Grada"...
"smrt Grada"...upozoravale su na zavrsne posledice zlocudnog rasta,zlocudnog prevelikog bogatstva,
bezimenog osecanja moci i premoci.
Moram da priznam da sam se i sam prepustao ovakvim poigravanjima duha.Suprotstavljao sam Urbs i Logos i na primeru Rima trazio analogije sa mracnim perspektivama modernog URBS-a(citaj=urbane
civilizacije u celosti).Ideja kataklizme,u mojim tekstovima,hvatala se ponekad i za kosmicke repere.Eksplozija Kosmosa i eksplozija Grada,zasto da ne,zvucalo je kao primamljivo poredjenje:"Ima,bez sumnje,nekog simultaniteta kad u nasoj svesti Kosmos bezi u nepojamne slike izvan domasaja cula,a gradovi nestaju pred nasim ocima rasprskavajuci se u svim pravcima kao kosmicke magline...Ako je stari Predak umeo da postavlja sofisticke analogije,izmedju Slike sveta i Slike grada,to je,pre svega,zato sto je video celinu,a jedina naporednost koju umem da uocim i koja mozda i nije sasvim proizvoljna,to je ocigledna slicnost dve razbijene slike"("Grad kao simbol besmrtnosti i smrt grada",1972.)
Razume se,mislio sam suvise okolisno,suvise prenosno,na eksploziju gradova,na nevolje velikih megalopolitenskih podrucja,a nisam pomisljao da cu"razbijene slike"gledati,da ih necu moci ne-videti na odvratnom televizijskom ekranu.Ni sanjao nisam da cu gradove,neke meni izuzetno bliske,sto se na
tajanstven nacin preplicu sa mojom licnoscu...ne,doista ni sanjao nisam da cu ih morati gledati prepustene necuvenoj tehnologiji hladnokrvnog,gotovo ritualnog kasapljenja!
Postoji jos nesto sto,i u mojim i u opstim"kosmokatastroficnim"opisima,dovodi u pitanje svu vrednost razmazene teorijske misli mirnodopskih urbanologa;nesto sto me doista buni i poziva na licno preispitivanje.Da li je moguce da sam u dubini podsvesti,iza hilijastickih spekulacija,ipak skrivao stvarne slutnje-ni kosmicke,ni ekumenske,ni ekoloske,vec nase domace,djavolske i uzasne.Da li sam negde duboko zakopano znao da znam sta nas ceka,a to nisam hteo,nisam umeo ili nisam smeo da znam?
Kako sam samo bio blizu istine o svem onom mom opsesivnom baratanju pretpostavkama o vecitoj borbi graditeljskih i gradorusilackih nagona,u svim razdobljima,u svim narodima,etnijama i hordama,u bandama i bratstvima,u svakom pojedincu!Kako sam bio blizu istine-i koliko daleko!Zasto,na primer,nisam nikada pretpostavio da medju nama zive i stvarni zlocinci i sladostrasni rusitelji gradova?
A sada,pred licem uzasa,pokazuje mi se da rusitelji gradova,oni sto su zatirali i kaznjavali"izrodjene"Jerihone,Sodome,Gomore,Troje,i cistili ih u ime etnickog i svakog drugog zdravlja,u ime sulude premoci materije nad duhom,nisu samo urbanoloske hipoteze.Zastrasujuci uzori
zlocina doista postoje u knjigama starostavnim,ali izvrsioci su tu,pred nasim ocima-surovi i sirovi,zverski razigrani.Uostalom,mnogi imaju imena i nadimke,a iza imena i nadimaka,koji se ovde kod nas navlas zaboravljaju,ostaju skeleti Vukovara,Mostara,i evo,sada,napola vec i Sarajeva.Sta je jos na redu?Pristina,Novi Pazar,Skoplje ili,mozda Subotica ili Novi Sad?
Tumacenja mojih nekadasnjih tekstova o gradovima izgledaju mi danas kao odgonetanje mucnih snova.Mozda su se u tim tekstovima doista skrivala upozorenja.Na zalost,nisam nikada narocito drzao do podsvesnih upozorenja,a sada,ipak,vidim da su nemuste pojave morale biti vrlo uznemiravajuce.No,eto,nije vise potrebno preturati po sopstvenim mutnim anticipacijama.Ljudi sirovi i surovi,ubice gradova,ljudi bez podsvesti,uveliko su na delu.Oni razaraju,pale,ubijaju gradski narod,pale arhive i biblioteke,razaraju muzeje i bogomolje...Jer,sta u stvari znaci"ubiti grad"?Znaci-
utuliti mu mu fizicku snagu,utrnuti mu metafizicki eros,volju za zivotom,pamcenje,samosvest.Razvejati memoriju na svih sedam vetrova,pokazati mu i dokazati ne samo da ga nema,no da ga nikada nije ni bilo,
Ako se sada vratim na pocetni simbol:Sustina i Sudbina Grada,i ako zlu sudbinu,privremeno,stavim na stranu,ostaje nesto vrlo mocno i tesko unistivo,cak i pred naletima najogorcenijih varvara.To je upravo ta,nazovimo je,sveta"sustina grada".I tu pocinje uzlazna linija,linija ljudskosti i moralne lepote."Svi mi,jos uvek,u sebi nosimo svoje besmrtne gradove"-to sam napisao na kraju vec pomenutog,davnasnjeg teksta.Nosi,razume se,ko ima sta da ponese,i da se podici.Jer,ima gradova koji se ne mogu ubiti dok u njima opstoji i u sebi ih cuva i poslednji gradski covek...
I upravo zato vam se,dragi moji postovani prijatelji,izmuceni,gladni,izranjavani,zato vam se divim,i koliko umem i koliko mogu,u svojim poznim danima,sa vama sam i u vasim teskim,besanim nocima.
Odbrana grada je,nasuprot zlocinima rusitelja,jedina prava moralna paradigma za buducnost;svetiljka koju covekoljubivo covecanstvo,puno razumevanja za poremecenu harmoniju prirode i coveka,za ugrozene vrste biljaka i zveri,jos ne ume ni da vidi,a kamoli da razume.
Post je objavljen 26.04.2006. u 12:01 sati.