uhvatila me kriza
mene to često lovi
osjećam se nekorisno,čekam neki posao,
ne neki...sezonski...
cijelu zimu radim pomalo,onako nekave zamjene...to i ništa su si brat i sestra...
zovem pitam kad će te me zvati,ovih dana
i svake godine isto,nisam ja tamo od jučer,jebiga uvijek netko drugi ima prednost
ma nekad popizdim,prednost imaju one šta nemaju muža,pa one pred penziju,pa one ulizice,pa one što ne putuju ,zbog troška ,pa kad ću ja doći na red...meni sezona počne kad joj je i brzo kraj.
jebeš i takav posao,jedva čekam da me zove iako znam da ću crknuti...a šta se tu može
tko mi je kriv..
eto tješim se da se nemože imati sve u životu,imam dobru obitelj,pa je lakše,to je moja sreća
muž zaradi ,računi su naši,zajednički ali nije to problem
ja bi htjela raditi i osjećati se korisno,pucam od zdravlja i ljepote anitko me neće iskorištavati...neznaju oni šta propuštaju,pokajati će se oni
a ja čekam,naučila sam ja u životu čekati...
a dotle ću vas čitati,uživati s vama,dragi ste mi
ma to me danas uhvatila malo kriza...prođe,pa me opet uhvati i tako stalno
ma barem me nešto hvata...
Post je objavljen 25.04.2006. u 10:20 sati.