Marketing
Run in to Monsun....with love and just love...
Nadam se da vam se sviđa naslov...a tak...nisam mogla smisliti bolje
...Evo pa da započnem...inspirirana Teinim blogom odlučila sam napisati jedan post vezan uz to....neću vam pričati previše o Teinom slučaju jer je pretužan...pa da nebu samo tužne stvari na mom blogu...posjetite tokiohotelrula.blog.hr i pokušajte nagovoriti Teu da ne zbriše blog....Neki Tokio Hotel fanovi nisu fanovi Tokio Hotela nego fanovi njihove ljepote...zato jer vole Toma, Bill, Gustava, Georga to je drugo...ali kada ih gledaš samo očima zaluđenosti a ne shvaćaš što oni zapravo govore i što oni zapravo jesu....Tea je to shvatila...ona je shvatila da ih voli jer su "savršeni" tj. zgodni a ne zato jer imaju dobre pjesme...Ona je zato završila svoju priču s Tokio Hotelom...meni je osobno žao...a da nastavim i ispričam vam svoju priču...napočetku kada sam ih prvi put vidjela mislila sam da su nači dečkići (osim Gustava a malo i Georga) ženske
...da,da i nisam baš ponosna na to....
Kada sam prvi put čula Durch den Monsun bez obzira na čudne "ženske" kako sam tada mislila ja sam ih sve više počela voljeti jer im je pjesma kvalitetna, fora i dobra...Krenula sam tako i u blog vode...tamo sam razmijenila mnogo korisnih iskustva koja su mi mnogo pomogla (najviše kussova mojoj Little Suzy Lee koja je bila jedna od prvih...) i sve više i više sam ih počela voljeti...otkrila sam sebe u tim pjesmama i shvatila koliko jedna njihova pjesma može promijeniti moje raspoloženje...koliko su mi samo značili mislim i znače pogledi samo u jednu tada Tomovu danas Billovu sliku (Toma sam voljela prvoga a onda sam shvatila da ja sigurno više volim Billa...to vam je bilo taman prije nego kaj sam vidjela one slike s Ann Katherin..he,he u dobro vrijeme
). I sada mi oni svi puno znače...stvarno puno i nebi mogla da ne preslušam njihov cd svaki dan, da pogledam u njihov poster i da ih sanjam skoro
svaku večer....Jednostavno se bolje osjećam...npr. kada sam u nekom bedu Rette mich poslušam par puta dok ti svi burni osjećaji i brige ne "izađu" iz mene a onda prebacim na neku veselu i tako se razveselim....Billov glas...koji stavrno izaziva trnce...i sam Bill...neki kažu da Bill, Tom, Gustav, Georg da su savršeni....to ja mislim nisu...nitko nije savršen...nitko...možda se tako čini...i meni se čini ali samo čini...oni sigurno imaju mana i mnogo svojih "mušica"...ja znam da to izgleda sve savršeno i da se ljudi nekad izgube u takvom savršenom svijetu...izgube se i tada im se teško vratiti...savršenost ne postoji to je samo još jedna nada da postoji a zasada vam je to jedna slatka metafora...znam da mnogo vas drugačije misli pa se nemojte ljutiti na ovo kaj sam rekla o toj "savršenosti"
....Mislim jesam ja
svaki čas skrećem s teme...pa da nastavim...što je mene još potaknulo da ne volim samo njihovu ljepotu nego ono što oni rade, ono što oni jesu...pa koncert...on je budio tolike osjećaje...tolike i tolike...one koje su me spustile na zemlju i tada sam shvatila da ja njih volim zbog glazbe a opet tako su zgodni...to im je jedan vvveeellllikkkkiiii dodatak....znači, na tom koncertu sam tako uživala...pjevala cijelo vrijeme i slušala taj glas koji izaziva trnce, te gitare koje izazivaju uzbuđenje, veselje i te bubnjeve koji su bili tako iskreno i s trudom svirani....da jer dečki su se trudili "dali" su nam dio sebe...tj. pokazali nam dio sebe...pokazali su nam koliko se samo trude i koliko im fanovi znače....pa eto možda vi to ne mislite ali ja se smatram njihovim fanom....jednom od tisuće i tisuće onih pravih....Kuss, BILL 4eva!!
Post je objavljen 23.04.2006. u 19:43 sati.