Marketing
evo danas je nedjelja, a od škole me dijeli još svega par sati... koma... a tako mi se neda, baš je bilo super ovih 10 dana, ali zašto sve što je lijepo kratko traje?!?!
ja sam se evo maloprije probudila, dobro ne baš malo prije - prije sat vremena... razlog tome je što sam sinoć bila u svatovima (iz kojih sam se vratila jutros u pol 8), i bilo je super, baš smo se ludo zabavili, malo popili i tako.... joj mladenci su mi bili baš preslatki... no unatoč tome što sam se odlično zabavljala nisam mogla izbjeći svoju stvarnost... nisam mogla prestati misliti na njega i stalno pogledavati na mobitel i očekivati poruku od njega, ni sama ne znam zašto jer sam u sebi znala da od poruke neće biti ništa, jer zašto bi on meni slao poruke, pa nije mu stalo...mi smo frendovi... da s njegove strane, da bar i ja na tu situaciju gledam tako... bilo bi puno bolje za mene... ovako nepotrebno (ili mi je to možda potrebno u životu) mučim samu sebe i ne prestajem misliti o njemu...
ja ga volim, on mene ne doživljava i to je moj život... to je ono s čim se ja moram suočavat svaki prokleti dan, svako jutro kad se probudim prvo što napravim je pomislim na njega, prije spavanja mislim na njega, a tokom dana da i ne govorim... a ubiti više ni ne znam što me na njemu privlači, već mi je sve to postalo pomalo i smiješno... spoznaja koliko čovjek može biti glup kad je zaljubljen... što naravno znači da sam i ja glupa, pa da, jesam, evo priznajem, glupa sam zato što jednostavno ne shvaćam neke stvari i ono njegovo NE, ali ni on mi u tome ne pomaže previše, to se zbilo prije 3 mjeseca, a mi i dalje kontaktiramo, ubiti kao da se to nije ni dogodilo, za njega je vjerojatno tako, ali ne kužim - ako mu nije stalo do mene zašto i dalje komunniciramo, jer inače u normalnom svijetu kad dečko odbije curu onda je to zato što iz bilo kojih razloga ne želi bit s njom, ali ju na neki način izbjegava, tj. ne kumunicira s njom kao da se ništa nije dogodilo... jer nakon tog dopisivanja u kojem sam ga pitala jel imamo šansu, i gdje je on napisao da nemamo, sad ne znam jel isti ili idući dan došla njegova poruka u smislu da se nada da se ne ljutim, da nije ništa loše mislio, i da bi bilo ok da ga pozdravim kad ga vidim... i sad ja ne znam šta mu znači to šta ću ja njega pozdravit, to što razgovaramo, dopisujemo se na netu ako on ne želi biti samnom... i non stop prevrćem tu temu, jer me to čini veoma zbunjenom, ubiti znam, a opet ne znam na čemu sam... jer uvijek će u meni postojati neka nada, da bi možda jednom, negdje i nekako nas dvoje mogli bit zajedno... i bilo bi super za mene kad bi ga mogla gledat ko frenda, jer je ok kao osoba, ali kad ja njega volim i jednostavno ne mogu protiv toga... i sad sam maloprije gledala zuhra show(inače ga ne pratim, ali tv je bio upaljen na novoj...) nina mu je bila gost, i krene ona pjevat i počne pjesma nije htjela, i ja se naravno rasplačem... joj šta ja sebi radim zbog njega...
a ništa tješim se spoznajom da na faks idem što dalje od grada u kojem živim i da ću ga tamo valjda zaboravit, da će se moja ljubav prema njemu smanjiti, jer znam da neće nestati...
sad idem pisat maturalni, jer mi je ostalo još jako jako malo vremena za to... vjerojatno ću rijeđe pisat postove jer ću sad ova 4 i pol tjedna imat dosta obaveza oko škole, pa onda matura.... brrrrrr...jeza me prođe kad se sjetim što me sve čeka...
pozdrav
Post je objavljen 23.04.2006. u 17:02 sati.