Marketing
Na na na na na na na na na na na na na na na na na na na ...
Opet ja i moja manija za pisanjem postova kad imam puno pametnijeg i važnijeg posla. Ali hey, bolje sad nego navećer. TAko možda odem spavati u neko ljudsko vrijeme. Možda ću čak nešto i ućiti. Možda.
U ozbiljnom sam sosu. Potrošila sam 5.5 GB, a imam najmanji paket. Broj preostalih dana života- 15 . moram ih iskoristit najbolje što znam .
Moram se češće u postovima žalit na to da sanjam idiotarije. Definitivno pali ^^ Kao i mnoge druge stvari, sadržaj moje najnovije zmišljarije ću ponjet sa sobom u grob. Odakle mi samo idea s balonima ??
Uglavnom, već mi je dulje vrijeme jutro najdraži dio dana. Najozbiljnije, onih prvih pola sata kad se tek probudite.
Onak, si taman friški, sve loše si pozaboravio i jedino čega si zapravo svjestan je doručak. Zapravo sam obićno najsretnija u periodu dok ne upalim komp. I sad će mi škola upropastiti to blaženstvo. Dovraga.
Al danas sam se digla u pola devet. A to je ono, za nedjelju posve šokantno. Da napišem seminarski naravno. Ljepo je ako stara pegla pored vas dok pišete takve stvari. Ona mi je pola izdikritirala, a drugu sam polovicu prepisala iz knjige. Woo hoo. Fali mi još pet stranica, al nema problema. Iako. Moramo predat na disketi. Što znaći sam ja u gabuli. Jer kod mene u cjeloj kući, na sva četiri kompa nema floppy disc drive. I sad moram žicat susjede. Ili Kiu. Vidjet ćemo. I razbit brata jer se opet igrao rastavljanja kompova.
I tome mu s kamatama dodat za one nokte u kadi. E zbilja nisam osjetljiva na takve stvari. Može ih ostavit na kuhinjskom stolu kaj se mene tiče. Ali u kadi ??? Boleština. Ne ne smetaju mi ni dlake ni sve ono živo ljigavo kaj treba čistit iz nje. Ali za nokte bih ga zagutit htjela, odmah mi se smuči ...
O Bože, svaki dan nađem nešt novoga u hrpi mp3-a koje mi je Kia iskipala s svog mp3-a. Imam kolko god očete ... hmmm .. nacionalne glazbe valja. Znate ono, na Japanskom, na Hawaianskom ili koji to bio jezik ... nadasve zabavno.
Nekako mi je današnje podne uništilo dobru volju od ujutro. Onda sam fino skoro dovršila seminarski, otišla na balkon i izvalila se na suncu. Na pločice. Malo sam bila poslje zamazana, ali šišaš. Ako išta volim onda je to dobro se zamazati. Uglavnom, također se volim i izvaliti na zraci sunca. Iako me sad bole ruke jer sam se naslanjala na njih. Ali nema veze. Moram to skoro ponoviti.
Volim one mreže za čorenje po slivarima. Znate one između dva drva. Jako dobro za mučenje klinaca. Ali i za dremuckanje.
Ako se znate namjestit, jer to ima tendenciju stravično žuljat. Nažalsot prošle su godine skinuli istu kod bake prekoputa, pa sad mogu ležat samo u imaginarnoj. Ali dovraga ako mi je i sve drugo imaginarno dovoljno, zašto ne bi bila i mreža? Jer to tako ne ide. Ne mogu se održavati u zraku i ljuljati. Dovraga.
Višnjica je skoro ocvala. Al ono, onaj THE trenutak u otpadanju latica je prošao šmrc. Istina bilo je prilično ljepo. Prilično.
Ne, to je zbilja stravično koliko se ja trudim da sama sebi zaribam život. Možda. A možda je upravo u tome poanta. Ne bih znala.
A sada, ispričajte me, moram na misu. Na otvorenom. U čast nekom liku za kojeg sam zaboravila kak se zove. Hah, prošuljat ću se iza ljudi i otić do Lain na kolače. Lain, bolje ti je da imaš kolača
;) Nije bitno kaj ti ne možeš zgiljat s mise, mogu se ja i sama poslužit, nema beda. E, mogu odmah i animee pogledat? :P A onda poslje na klizanje. Yup. Stara je navaljivala dok me nije nagovorila. To će bit zanimljivo. Klizanje u kratkim rukavima :P Pitam se jel ćemo bti jedine na ledu. Al nema veze ... to će ljepo odvuć misli s drugih stvari. Nadam se. Zbilja se nadam.
Post je objavljen 23.04.2006. u 14:46 sati.