Platila je bidna bubamara buletu , napuvali su je svi predškolci. Tako je to na dičjin rođendanima, svako dite mora puvat tortu posebno. A meni je propa zajeb, koji san pripremija, jerbo san uzeja svičice koje se posli par sekundi same užižu . Ali san jema bit uzeja nike falšine, pa su se tek kad su dopola izgorile, počele ka stidljivo same iskrit i palit. Ali nima veze. Vinka je bila, kako i triba, zvizda večeri, i kod male dice, i kod stariji. Sve je lipo opremila, skoro do jedanajst uri, ka i prava domaćica, i još je revala da neće ona poć leć, nego da gre šetat. Tako da san ja, kad san iša razvozit zadnje goste ča su bili brez prevoza, ostavija Vinkicu plačuć, kako objašnjava Zakonitoj da ona neće još spavat, i da jon ne skida robu jerbo se njon prohtilo šetat. Bilo je tot još i koja besida ča je nije lipo čut, ali se mi svi uredno nasmijemo kad čujemo od tuđe dice. Nasmija bi se ja i Vinki, kako slasno pošalje, ne fermaje jon jezik. ali okrenen glavu i smijen se u sebi. Jer ja, a i Zakonita, ka pravi roditelji, moramo djelovat odgojno. Tako da Vinka uredno nekoga pošalje, pa poklopi usta i reče ajme, to je grubo i nasmije se sama. Pa jon ti sad poj ča reci. Ako neće bit političar kad nareste, mora bit barenko advokat.
Post je objavljen 23.04.2006. u 07:40 sati.