Opet mi se dogada onaj trenutak dosade koji je u mom zivotu jako cest.I zato naravno upalim komp i pisem post,Jucer me je nesto tako izivciralo a ne znam kaj je bilo u pitanju.Uopce nisam mogla disat i morala sam provest sat vremena sjedeci na balkonu i to u 11 navecer.Samo sam sjedila i razmisljala.I onda se nesto dogodilo.Jedan osjecaj..........(kak super,ovo fkt zvuci poetski)Nikad u zivotu se nisam tako osjećala.U TOM TRENU NA TOM MJESTU,ODMAH........bi sve dala da budem pokraj osobe koja mi je jaaaako falila.Zapravo malo previse da vam budem iskrena.Znate tesko je to kad vas svaki detalj,svaka pjesma,svaka riječ podsjeca na tu osobu i kad na nju mislite 24 h na dan.Da,to bi rekli vi,moji čitatelji da je to ljubav.Ili bi neki rekli da je to opsesija,ali ja vam mogu sa sigurnoscu reci da ja,koliko god puta bila zaljubljena i koliko god mislila na kojekakve decke,NIKADA,ama bas nikada nisam osjecala nista ovakvo.Ovako iskreno i duboko.Htjela bi osobu s kojom bi mogla vozit bicikl po cijele dane i gledat glupe filmove,s kojom bi se mogla ljubit na kiši iako to nije zdravo,koju bi mogla nazvat u 2 po noći,koja bi me utješila kad bi me neki profesor iživciro,s kojom bi bila tako neoptereceno sretna,od koje bi mi se dan uljepsao za 1000%posto samo kad bi ju vidjela u prolazu,koja bi me zagrlila i smatrala me svojom,koja bi me drzala za ruku i za koju bi se išuljala od doma u 1 po noći,s kojom bi išla na turnire i utakmice iz sportova koje ne kužim ni pol posto al bi mi to bio užiak,koju bi podupirala u onome što radi...................................kako staromodno..............................al takva sam vam ja!i ovo sam sad morala napisat makar crkla,al jednostavno se tak osjecam.