jedna od stvari koju mrzim je isfuravanje
za ovu temu me nadahnula jedna cura.....tj.njen blog
ja protiv nje nemam apsolutno ništa kao ni protiv nikog drugog
ali isfuravanje je glupo, a opet stvar odrastanja
bila sam i ja curica koja je u 12 naglo morala odrast počela sam slušat metal i bila sma nabijena agresivom
bila sam sva u crnom sa 2 kg lanaca na sebi,mrtvačkom glavom oko vrata,krala sam bušila sam se(pirsevi) bila sam isfrusrirana i tako sam se iskazivala al ebi ga prošlo me to i puno sam naučila iz toga.jer nisam bila sama u tome imala sam prijateljicu koja je plivala u ružnim mislima i lokavama alkohola,tableta i krvi....
al to je prošlost sad se ne isfuravam
i dalje slušam metal al se ne oblačim i šminkam ko neki rudar nego kao "normalna"cura.(mrzim izraz normalno) imam društvo s kojim djelim takvo mišljenje
al i danas kad vidim neko isfuravanje ili smao okrenem glavu ili kažem u facu šta mislim jer nikad nisma okolo srala a toj osobi se smijala u facu
sad imam luđački nabrijanu luđakinju koja mi je naj frendica i prikrivenog vraga koja se pravi svetica;) i s luđacima od kojih imam dužu kosu,soju malu plavušicu nabrijane manekenke i da nabrijanog fana popeye koji mi može pušit;)(morala sam ga spomenut).....imam brdo pozanika neki od njih se isfuravaju al oni su zato poznanici i malo pravih prijatelja koji nisu pozeri
p.s. moje društvo je tru!!mi smo face i mi smo centar svijeta:)
sarkazam je sastavni dio mog života
Post je objavljen 22.04.2006. u 14:49 sati.