hej people! Ev mene opet...nakon kratkog izbivanja vratila sam se u civilizaciju odmorna i spremna za nove pohode.. barem dok škola ne počne...Joj od kuda da počnem.. toliko sam oduševljena životom na selu i okolicom tam kod moje sestrične da sam skoro ostala dole za stalno, malo mi je falilo da se tam preselim. Trebala sam ostati tamo samo par dana onak iz fore da vidim familiju iz Njemačke, al jednostavno se nisam mogla maknuti od tamo.. ne znam kako opisati taj osjećaj i sve moje doživljaje i pothvate tamo... Najvažnija stvar je da sam opet počela spavati normalno, tj. više od 4 sata na dan... sad spavam 8..Jučer sam se vratila i nije mi baš sjeo ovaj povratak u civilizaciju.. Tamo bi jutro počinjalo kavom kod moje ujne i male teice, a zatim bi došli doma neš napravili, jeli i onda sjeli na terasu i opet pili kavu i jeli kolače sa drugim ujakom i tak stalno dok nas je veselo sunce obasjavalo i dok su se cvijeće i trava mirno lelujali na proljetnom povjetarcu... tko god da ovo pročita bit će mu jako dosadno ali ljudi moji ono je bio raj... Odmorila sam se više nego ikada u životu, naspavala se , socijalizirala i moram priznat da mi uopće nije nedostajala gradska buka.. dobro.. moj prozor i moja zgrada okruženi su cvijećem i drvećem i to sve skupa jako dobro izgleda, ali nije to kuća... nije to selo i nije to to...niste niš shvatili jel da? NIje ni važno glavno da sam ja čist fine...barem dok škola ne počne jer već sada moram učit a najradije bi si žile rezala nego učila... al što se mora mora se..usput sam tam pročaskala sa nekim starim prijateljima, probudila neke stare osjećaje za nekim stvarima...ali i vratila neke osjećaje koji u meni bude krivnju i tugu i koji se vjerovatno nikada neće moći riješti, a muče me skoro svaki dan, iako ne bi trebali...no nije važno... sve to nije pokvarilo moj doživljaj..Ajd, neću vam više dosađivat...dosta o mojim doživljajima.. jedva čekam da vidim PINKI (bubi, Idu), sa naočalama, napokon, no pitanje je kome ću ja sada čitati zadatke iz matematike... nadam se da ćeš ih zaboravit koji puta ... meni za ljubav... fakat mi nedostaje moj bubi, ali ne i škola mogla bih cijeli život ovako provesti i uopće mi ne bi bilo dosadno.. pa proljeće je.. Ovih 10 dana prošlo je tako brzo,a meni ni jedne sekunde nije bilo dosadno niti sam poželjela ići u školu.. poželjela frendove jesam ,ali školu ne.. JOŠ JEDNOM VELIKI POZDRAV SVIMA... COUSE I´M BACK...
Post je objavljen 22.04.2006. u 13:28 sati.