Marketing
maškare
lipo san se naspavala ova zadnja dva dana, bila vani s nekin... rič je o jednoj ženskoj o kojoj mi se mišljenje uvik minjalo brzinon svitlosti. trenutno smo super i stvarno se nadan da ćemo ostat.da mi je neko reka da ću se s njon družit, izmirila bi mu fibru, al dobro. nikad ne reci nikad ponovno rules. jučer san bila dakle s njon u gradu tražit cvike po pljusku 
, pa kod nje, pa opet u grad s teon. srela san steffa kraj pazara i pretpostavljan da nas je onda moja prija vidila kako skupa idemo priko rive i sad mi odma poslala poruku ko mi je to. draga moja, niko u ton smislu. znan da si razočarana, al jebiga, život je takav... srela san u busu jednu staru priju koja je sad ka opaka darkerica, pa onda u gradu dvi prije iz stare škole, neke sa brača i iz kazališta... baš pun kurac ljudi s kojima san stvarno (bila) dobra. puten me neki stari jarac tia upoznat, da san mu dobra, pazite vi to. nakon pet metara neki se isto dera, još stariji od njega. a znate zašto?? nisan ja divna i krasna, nego zato šta san bila u suknji. čak ne u minici, u suknji običnoj od jeansa do kolina. muški su stvarno ono... glupi. po meni, bolje izgledan u svin rebama nego u ovome. obukla san suknju jer mi je sve drugo na pranju od francuske kad ćemo već iskreno. ali ne, kad si u gaćama, neće te ni pogledat, ali samo obuci suknju, po mogućnosti imena manje je više pa ćeš vidit sve kretene u gradu isprid sebe. gladnici gladni. 
a bože, neću više o tome, nastavak van je u postu muški su govna. to je sve šta iman reć. čast iznimkama, naravno. već vidin ono face koje blido gledaju naslov. usrid četvrtog miseca ja pišen o maškarama. sidila san s prijon na njenon krevetu i listala prastari ok. ti su časopisi stvarno popizdili, uvik isto. neman momka, osvoji ga, poljubi ga, bla, bla. u jednon san čak našla savjete o žvaljenju. pa jel to jadno, da mi neko govori kako ću mu uvalit jezik u usta?? tako smo naišle na pitanje: kako bi se zva roman o tvon životu? ona je ka iz topa izvalila: maškare. prvo san je blido pogledala ka i vi vjerojatno naslov, ali onda san svatila šta je tila reć. stvarno je predobro to smislila. ono, gledan ljude koji skupa žive osan godina, dakle pola života, a opet ne znaju ništa jedni o drugima. meni je to katastrofa, ne znan šta vi mislite. ok, ne družiš se sa svima, ali neki su ti ka ono super prijatelji, jel?? i opet ne možeš u njima pripoznat glumu i laži? prije san pokazivala emocije i nije mi to bilo teško. više nisan takva. ima jedna grozna pisma s dobron rečenicon, doduše: ponos, proklet sam što ga nosim, ponos i prijevara... 
je, ponos je upravo razlog zašto san se prominila u ton smislu. ali to ne znači da san super. to šta ne plačen nekome na ramenu, ne znači da san uvik dobro, happy i savršena. društvo te jednostavno tira da sereš, pogotovo ako si muško. o, bože moj, pa ti si muško, koji osjećaji?? to su meni čisti primitivizmi koji su se već toliko uvukli u naše društvo da ih se nikad nećemo riješit. ja stvarno ne patin od toga, naravno, kad je riječ o drugima. pa svi smo zapravo takvi. razmislite malo, koliko vas je ljudi vidilo da plačete? ja ih mogu nabrojit na prste jedne ruke, a i ne tribaju mi baš svi prsti... neman nekih velikih problema, ali isto me nekad pukne i buden loše. ali šta ću se sad svima objašnjavat i srat im ovo i ono kad se lakše samo nasmijat? to u meni vidi samo ela, najbolja prija i ponekad steff. ostali vide koliko im ja to dopustin. ok, meni odgovara, ali znan da je glupo. vidite, neki imaju problema o kojima većina ne može ni sanjat. ali lipo ih spakiraju u veliki paket s velikon mašnon koju se nikome ne da odvezivat, a i ne znaju kako bi uopće. jedna je osoba bila u kurcu i živčana jedno vrime i zato su tog nekoga stalno izbjegavali i ogovarali da je ovakav i onakav. ali ta se osoba prominila. 
postala je «sritnija». i svi su oduševljeni promjenon. kako nisko i jadno, baš tako! nemojte me krivo svatit, ima i drukčijih ljudi. nažalost, većina je ovakva. s njima se ne družin, onako smo na ej ili nešto. neman šta radit s takvin ljudima, neka me seru koliko god oće. eto, morala san nešto napisat na tu temu napokon jer se o njoj dosta priča, ali niko ne kaže javno ono šta misli. svaki put kad počnemo o tome, sitin se izjave iz prvog dijela posta i toga kako je preistinita. nažalost. kažu da slika govori više od tisuću riči, a jedna može reć više od milijun, dodala bi.
Post je objavljen 22.04.2006. u 10:55 sati.