Krenuo sam putem – polako,
Jako polako i nesigurno.
Pitao sam se zašto!
Svaki korak velika muka,
Premda je cilj valjan i vrijedan,
Polako, sasvim polako se krećem.
Ogledao sam se, tražio sam razlog.
Tek kad je pogled na moje ruke došao,
Shvatio sam zašto, polako se krećem.
Stisnute šake, grčevito drže i ne puštaju,
Znoje se i ne daju,
Jednu stvar, ali zapravo više njih,
Koje me vežu za pod.
Vežu za zemlju i ne daju dalje.
Kažem im da puste, da ostave.
Da cilj me čeka, i put dalek.
Ali ruke ne slušaju, one drže.
Možda nemam dovoljno snage –
- snage da se pustim.
Daj mi snage, snage da se opustim
Da ti ruke darujem, sve ono što je u njima.
Sve ono što me drži dalje od tebe.
Pomozi mi, molim Te.
Jer krenuti želim.
Srce mi čezne za Tobom.