Da sam drvo
Prošla je duga i hladna zima. Napokon je moje promrzle grane zagrijalo toplo sunce. Na grančice mi je sletjelo jato vrapčića. Njihov cvrkut me je razveselio. Neki dan prve lastavice odmarale su se na meni nakon napornog i dugog leta pri povratku kući. Imam već malene, nježno-zelene listiće i pupoljke koji će se ubrzo rascvjetati. Oni su bijelo-roze boje. Posebno ih voli djevojčica Maja, koja živi u kućici iza mojeg stabla. Svako jutro kucnem joj na prozor svojim granama. Kada otvori prozor, uzima moje rascvjetale grančice i udiše njihov opojan miris. U ljeti, kad je moja krošnja najgušća, Maja se igra sa svojim psićem Flokijem u mom hladu. Njima se ponekad pridruži i mačkica Lili koja se penje po mom stablu. Zagrebe me svojim kandžama što me, naravno, koji put i zaboli. Malo se namrštim, ali to oni i ne primjete. Moju koru kljucnu patke i kokoške, jer traže u njoj crve.
Jedva čekam jesen da Maji darujem svoje crvene, ukusne plodove.
Ja sam najsretnije stablo jabuke u mom kraju!
Post je objavljen 21.04.2006. u 11:59 sati.